Uprkos prigovorima Karadžićeve odbrane na stručnost i pristrasnost profesora Berka Zečevića, u dokaze su prihvaćeni njegovi ekspertski izveštaji o eksploziji na Markalama u februaru 1994. godine, kao i o proizvodnji i korišćenju takozvanih modifikovanih avio bombi tokom opsade Sarajeva. Karadžiću je za unakrsno ispitivanje veštaka optužbe odobreno ukupno šest sati

Sa optuženičke klupe na kojoj se našao prošlog petka, pod optužbom da je odbijenjem svedočenja na suđenju Radovanu Karadžiću "svesno i hotimično ometao provođenje pravde", profesor Berko Zečević se danas premestio na klupu za svedoke. Na njoj je, međutim, malo sedeo - svedočio je uglavnom stojeći, kao da drži predavanje svojim studentima. Zbog svedokovih zdravstvenih problema, sednice su umesto uobičajenih 90 trajale nepunih 30 minuta, nakon čega se odlazilo na kratke pauze u trajanju od po 5 minuta.

Tužilac je, na početku, ukratko predstavio profesionalnu i univerzitetsku karijeru profesora Zečevića: od rada na dizajnu raketa i bojevih glava u sarajevskom "Pretisu", jednoj od najvećih fabrika odbrambene industrije bivše Jugoslavije, do Katedre za odbrambene tehnologije Mašinskog fakulteta u Sarajevu, kojom danas rukovodi.

Piter/Peter Robinson, pravni savetnik optuženog, pokušao je danas da ospori ekspertske kvalifikacije profesora Zečevića, tvrdeći da on nije stručnjak za balistiku već za dizajn artiljerijskih i raketnih projektila. Robinson je osporavao i svedokovu objektivnost, tvrdeći da je Zečević pristrasan jer je 1992. i 1993. godine radio za vojnu industriju Armije BiH. Sudije su, međutim, odbacile prigovor odbrane i dozvolile tužiocu da u dokaze uvede ekspertski izveštaj profesora Zečevića o vrsti, kalibru i pravcu iz kojeg je ispaljen projektil koji je izazvao prvi masakr na Markalama, u februaru 1994. godine.

Prema tom izveštaju, zona lansiranja minobacačkog projektila od 120 milimetara udaljena je između 5.600 i 6.400 metara od mesta eksplozije, a projektil je doleteo iz pravca sever-severoistok i udario je u tlo brzinom od najmanje 60 metara u sekundi, odnosno oko 200 kilometara na sat. Odgovarajući na hipotetično pitanje tužioca Fergala Gejnora/Gaynora, profesor Zečević je isključio mogućnost da mina nije ispaljena iz minobacača, već bačena na pijacu sa krova susedne zgrade. Po njemu, to je "nestvaran scenario, moguć samo u filmovima naučne-fantastike."

U dokaze je danas uveden i svedokov ekspertski izveštaj o proizvodnji i upotrebi modifikovanih avio-bombi koje su 1994. godine uvedene u arsenal Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS. Radi se, objasnio je Zečević, o sistemima sastavljenim od avionskih bombi, najčešće od 250 kilograma, kojima su kao pogon dodate tri rakete. Problem je, po svedoku, u tome što ti raketni motori deluju nezavisno jedan od drugog, što dovodi do nepredviđenih skretanja sa putanje, zbog čega taj sistem naoružanja nije pogodan za gađanje "tačkastih ciljeva" već samo za napade na veće površine.

Tužilac je tokom dvočasovnog glavnog ispitivanja u dokaze uveo više dokumenata o isporukama municije iz "Pretisa" Vojsci Republike Srpske, naređenima za dostavljanje velikog broja avio bombi i raketa iz pozadinskih baza VRS fabrici "Pretis" na kompletiranje raketnih sistema, kao i o znatnim količinama sirovina za proizvodnju minobacačkih mina koje su iz fabrike Krušik Valjevo, u Srbiji, isporučene "Pretisu".

Pred kraj današnjeg zasedanja optuženi je počeo unakrsno ispitivanje profesora Zečevića, koje će nastaviti sutra. Pored Karadžića u sudnici je i doktorka Subotić, veštak odbrane za balistiku.

Dijeljenje sadržaja