Novi zaplet u odnosima Tribunala i SRJ povodom trojice oficira bivše JNA optuženih za masakr u vukovarskoj Ovčari

"Vukovarska trojka" između Tribunala u Hagu i Vojnog suda u Beogradu

Slučaj "vukovarske trojke" pred haškim Tribunalom i Savetom bezbednosti

Odluka Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju

Istekao rok u kojem je Beograd trebalo da slučaj "Vukovarske trojke" prepusti u nadležnost Međunarodnog krivičnog suda u Hagu

Na desetu godišnjicu masakra u Ovčari, kraj Vukovara, haško tužilaštvo poziva međunarodnu zajednicu da obnovi pritisak na vlasti SRJ kako bi ispunile svoju obavezu i predale tribunalu trojicu oficira bivše JNA koji su optuženi za ubistvo oko 260 ljudi odvedenih 20. novembra 1991. iz Vukovarske bolnice. Glavni tužilac Karla del Ponte će sledeće sedmice o tome informisati Savet bezbednosti UN

Penzionisani general VJ Mile Mrkšić, optužen za masakr u vukovarskoj Ovčari, izjasnio se da nije kriv ni po jednoj od tačaka optužnice. Odbrana najavila de će već u ponedjeljak, zbog zdravstvenog stanja optuženog, podnijeti zahtjev za njegovo privremeno oslobađanje do početka suđenja

Nakon što se 15. maja predao tribunalu, bivši general VJ, Mile Mrkšić, podnio zahtjev da početak suđenja, zbog zdravstvenih problema, sačeka na slobodi

Zdravstveno stanje bivšeg zapovjednika opsade Vukovara je zadovoljavajuće, pa će optuženi početak suđenja dočekati u haškom pritvoru, kaže se u današnjoj odluči drugog sudskog vijeća

U izmenjenoj optužnici, tužilaštvo odustalo od optužbi za teške povrede Ženevskih konvencija, tako da neće morati da dokazuje da su zločini u Vukovaru novembra 1991. izvršeni u kontekstu međunarodnog oružanog konflikta

Nakon što je, u subotu 17 maja, prebačen u pritvorsku jedinicu UN u Sheveningenu, Miroslav Radić, bivši zapovednik specijalne pešadijske jedinice u sastavu Gardijske brigade iz Beograda će sutra posle podne biti izveden pred sudiju Haškog tribunala kako bi se izjasnio o navodima optužnice

Zapovjednik specijalne pješadijske jedinice JNA u sastavu Gardijske brigade iz Beograda optužen je da je, nakon osvajanja Vukovara, sudjelovao u odvodjenju oko 300 ljudi iz vukovarske bolnice, od kojih je najmanje 200 streljano na Ovčari

Hapšenje Veselina Šljivančanina, prema francuskim medijima, posljedica je američkog ultimatuma beogradskim vlastima

Reagovanje haškog tužiteljstva na hapšenje Veselina Šljivančanina.

U Haškom sudu je saopšteno da će prvo pojavljivanje Veselina Šljivančanina pred sudijama Tribunala biti sutra

Posljednji od članova" Vukovarske trojke" u pritvoru Haškog suda

Izjašnjavanje o krivnji odloženo na zahtjev advokata optuženog.

Nekadašnji oficir JNA se danas izjašnjava o navodima haške optužnice

Prvo zvanično suočenje bivšeg oficira JNA sa optužbom o učešću u ubojstvu zatočenih iz vukovarske bolnice

Veselin Šljivančanin i Miroslav Radić izjasnili su se da nisu krivi po četiri nove tačke optužnice, kojima se terete za progone na političkim, rasnim i verskim osnovama, istrebljenje i mučenja. Treći član "Vukovarske trojke", general Mile Mrkšić, se o izmenjenoj optužnici izjasnio još u novembru 2002. Sudjenje neće početi u leto 2004., kako je bilo najavljeno.

Definitivni datum će ovisiti o brzini predraspravnih priprema – još uvijek nije utvrdjena konačna verzija optužnice, ali i o promjenama u sastavu sudaca na Tribunalu do kojih će doći krajem ove godine.

Tužiteljstvo će pozvati svjedoke s beogradskog sudjenja za Ovčaru na sudjenje oficirima JNA koje Tribunal tereti za isti zločin.

Na konferenciji o stanju u postupku, tužilaštvo najavilo da će sledeće sedmice podneti zahtev za prepuštanje predmeta “Vukovarske trojke.” Tužilac se nije izjasnio o tome čijem bi se pravosudju ustupio taj predmet, ali je odbrana naznačila da je reč o Hrvatskoj.

Glavni tužilac Karla del Ponte podnela formalan zahtev da se predmet trojice oficira bivše JNA, koji se terete za masakr u vukovarskoj Ovčari, prepusti pravosuđima Hrvatske ili Srbije i Crne Gore. Obe države su - navodi Del Ponte – spremne i sposobne da im sude u skladu sa međunarodnim standardima. Glavna razlika u visini maksimalne kazne koja im se može izreći ako ih proglase krivima: u Hrvatskoj je ona 20 a u SCG 40 godina zatvora.

Rasprava o zahtevu tužilaštva da se predmet “Vukovarske trojke” ustupi pravosuđu Hrvatske ili Srbije i Crne Gore. Prednosti i mane suđenja u Beogradu i Zagrebu. Kako uspostaviti ravnotežu između interesa žrtava i prava optuženih.

Ukazujući na nespecifirane “potencijalne teškoće” ustupanja ovog predmeta SCG ili Hrvatskoj, kao i na značaj koji je Savet bezbednosti UN svojevremeno pridao slučaju bivših oficira JNA optuženih za masakr u vukovarskoj Ovčari, tužilaštvo traži povlačenje prethodnog zahteva za prepuštanje suđenja lokalnom pravosuđu.

Vlada SCG i obrana bivših oficira JNA optuženih za zločine u Vukovaru traže da se suđenje ipak prepusti SCG, odnosno da se odbaci nedavni prijedlog glavne tužiteljice da se predmet zadrži u Hagu

Posebno sudsko vijeće je zaključilo da Vukovarski slučaj "nije najprikladniji za prepuštanje" nacionalnim pravosuđima Hrvatske ili SCG, prihvativši time zahtjev Carle Del Ponte. U prilog te odluke suci ističu rang optuženih, ozbiljnosti zločina te emocije koje vukovarski slučaj izaziva u regiji.

Obrana bivših oficira JNA optuženih za zločine nad vukovarskim zatočenicima želi više vremena za pripremu i predlaže odgađanje suđenja najavljenog za oktobar

Umesto za 4 do 6 nedelja, koliko je tražila odbrana, izvođenje dokaza optužbe na suđenju trojici bivših oficira JNA optuženih za masakr u vukovarskoj Ovčari odloženo za dve sedmice

Deset godina nakon podizanja optužnice, sledeće nedelje počinje suđenje trojici oficira bivše JNA optuženih za masakr u vukovarskoj Ovčari. Dokazni postupak optužbe će, kako se procenjuje, trajati oko 25 sedmica

Na poslednjoj pripremnoj konferenciji uoči sutrašnjeg početka suđenja, tužilac Marks Mur najavio da će nastojati da dokazni postupak protiv Mrkšića, Radića i Šljivančanina završi do kraja januara 2006. Dr. Vesna Bosanac prvi svedok optužbe.

U uvodnoj reči na početku suđenja "Vukovarskoj trojki", tužilac je ukazao da su selekcija ljudi iz vukovarske bolnice, njihov transport, privremeno zatočenje, egzekucija i sahranjivanje u masovnu grobnicu... predstavljali "operaciju koja je zahtevala vojnu preciznost." Šljivančanin i Radić odriču svaku odgovornost za zločin u Ovčari i veruju u "istinu i pravdu." Izvođenje dokaza počinje 25. oktobra.

Već na početku sukoba dr. Vesna Bosanac – prvi svedok optužbe na suđenju "Vukovarskoj trojki" - je zgradu bolnice u Vukovaru obeležila velikim znakom Crvenog krsta koji je, kako su joj kasnije zamerali, poslužio JNA kao "odlična meta za avione, tenkove i topove."

Optuženi Mile Mrkšić se, prema svedočenju doktorke Vesne Bosanac, nije protivio evakuaciji vukovarske bolnice ali navodno nije znao kako bi ona trebalo da se odvija prema sporazumu koji su dan ranije u Zagrebu potpisali predstavnici JNA i hrvatskih vlasti.

U nastavku svedočenja na suđenju "Vukovarskoj trojki", dr. Vesna Bosanac opisala svoja četiri susreta sa "arogantnim i strogim" majorom Veselinom Šljivančaninom

Branilac Miroslava Radića optužuje doktorku Vesnu Bosanac da je, u saradnji sa zapovednicima odbrane Vukovara, upućivala međunarodnoj zajednici apele u kojima je pogrešno predstavljala situaciju u bolnici i gradu. Da li je dr. Bosanac istražiteljima tužilaštva izjavila da se nešto dogodilo "u novembru" ili "do studenog"?

U unakrsnom ispitivanju upravnice vukovarske bolnice, branilac Veselina Šljivančanina sugerisao da "u Ovčari nisu bili pacijenti bolnice." Doktorka Bosanac, međutim, tvrdi da je u obdukciji pozitivno utvrđeno da su najmanje 97 od ukupno 192 identifikovane osobe bili pacijenti vukovarske bolnice.

Svedočenje Binazije Kolesar, bivše glavne medicinske sestre hirurškog odeljenja bolnice u Vukovaru, o događajima od 20. novembra 1991. godine

Odbrana Vukovarske trojke tvrdi da su se po ulasku JNA u Vukovar pripadnici Zbora narodne garde (ZNG) krili u bolnici preobučeni u lekare ili su stavljali zavoje i gips kako bi izgledali kao ranjenici. Medicinska sestra Binazija Kolesar "teško može u to da poveruje", mada ne može sa sigurnošću da tvrdi da takvih slučajeva nije bilo.

Zaštićena svedokinja tvrdi da je 20. novembra 1991. u vukovarskoj bolnici videla oficira kojeg je lekar u njegovoj pratnji oslovljavao sa "druže Mrkšiću". Odbrana najavljuje da će dokazati da pukovnik Mile Mrkšić, tadašnji zapovednik Vukovarske operacije JNA, tog dana uopšte nije bio u bolnici.

Da li je svedokinja lično videla razgovor Majora Šljivančanina i "čoveka u belom", ili ga je gledala na televiziji i čitala o njemu u knjizi "Ovo je moja zemlja"?

Još jedno svedočenje o vojniku ili lekaru VMA koji je 20. novembra 1991. pregledao pacijente vukovarske bolnice i odvajao one koji, po njegovoj oceni, nisu bili "pravi" ranjenici ili bolesnici

Teza odbrane Vukovarske trojke je da je bolnica bila legitimni vojni cilj, s obzirom da se, prema braniocima, sa njenog krova pucalo na avione JNA kao i da su se u njoj nalazili i pripadnici policije i Zbora narodne garde, a znak crvenog krsta je bio mali i nije se video sa leve obale Dunava, gde je bila artiljerija JNA.

Doktor Juraj Njavro tvrdi da je optuženi major Šljivančanin je komandovao vojnicima i teritorijalcima koji su došli u vukovarsku bolnicu, a kapetana Radića identifikuje kao osobu koja je vršila selekciju ranjenika i bolesnika.

Na suđenju oficirima bivše JNA optuženim za masakr u Ovčari, doktor Juraj Njavro završio glavno svedočenje opisom “putovanja” iz Vukovara preko zatvora u Sremskoj Mitrovici do Zagreba

Na sugestiju branilaca Vukovarske trojke da se optuženih "seća samo sa televizije", bivši hirurg vukovarske bolnice dr Juraj Njavro odgovara da nikada ne može da zaboravi susrete sa majorom Šljivančaninom i kapetanom Radićem u novembru 1991. i potvrđuje da je optuženog Mrkšića video na televiziji, ali ne i u bolnici.

Ambasador Herbert Okun je na suđenju Mrkšiću, Šljivančaninu i Radiću opisao posetu Vukovaru 19. novembar 1991. godine, u pratnji Sajrusa Vensa, tadašnjeg specijalnog izaslanika UN. Njihove pokušaje da dođu do bolnice sprečio je major Šljivančanin, najpre "nezgrapnim i očiglednim lažima" o navodno miniranom mostu, a zatim i puškom koju je, tvrdi Okun, uperio u specijalnog izaslanika Vensa.

Odbrana Vukovarske trojke u unakrsnom ispitivanju ambasadora Okuna ukazivala da u novembru 1991. Hrvatska još nije bila nezavisna država i da su pripadnici Teritorijalne odbrane – neposredni izvršioci zločina na Ovčari - bili pod kontrolom Gorana Hadžića a ne JNA

U odgovoru na "hipotetičko pitanje o evakuaciji neke bolnice", penzionisani general HV i bivši obaveštajac JNA Imra Agotić odgovorio da bi oficir za bezbednost (u konkretnom slučaju Šljivančanin) morao je da izvesti nadređenog komandanta (u konkretnom slučaju Mrkšić) o načinu sprovođenja dobijenog naređenja o evakuaciji.

Na suđenju Vukovarskoj trojki, branioci kapetana Radića i majora Šljivančanina pokušali su da diskredituju svedoka optužbe, hrvatskog generala Imru Agotića, navodeći da je veći deo vojničke karijere proveo “rame uz rame” sa političkim strukturama, prvo uz komunističku partiju a potom Hrvatsku demokratsku zajednicu.

Svedok optužbe na suđenju Vukovarskoj trojki tvrdi da su optuženi Mrkšić i Šljivančanin naredili ubistvo ljudi iz vukovarske bolnice a da je Radić za žive ranjenike koje su iznosili vojnici JNA rekao da su “mrtvi ljudi”

Odbrana oficira bivše JNA optuženih za masakr u vukovarskoj Ovčari osporava verodostojnost zaštićenog svedoka optužbe, ukazujući na njegovo “kratko pamćenje” i “naknadna sećanja”

Prema svedočenju Šarlote Foro na suđenju Vukovarskoj trojki, oko 120 civila iz predgrađa Mitnica je 18. novembra 1991., umesto u delove Hrvatske u kojima nije bilo ratnih dejstava, "evakuisano" u zatvor u Sremskoj Mitrovici, u Srbiji.

Istim snimcima pregovora i predaje pripadnika ZNG u naselju Mitnica, tužioci i odbrana na suđenju Vukovarskoj trojki pokušavaju da dokažu različite stvari

Novinarka Zvezdana Polovina je na suđenju Vukovarskoj trojki svedočila da je Veselin Šljivančanin razdvajao muškarce od žena u vukovarskoj bolnici 20. novembra 1991. Kada su ga neke od žena pitale šta će biti sa njihovim muževima, odgovorio im je da ne brinu i da će im se oni priključiti kasnije.

Nakon što su prethodni svedoci optužbe tvrdili da je major Šljivančanin ujutro 20. novembra 1991. zakazao i vodio sastanak bolničkog osoblja, svedokinja Zvezdana Polovina izjavila da je majora u to vreme videla u dvorištu bolnice. Odbrana ukazuje da
njen klijent nije “čovek koji ruši zakone fizike.” Tužilac: Šljivančanin je u dvorištu "smirivao žene, kako bi muškarci bili izdvojeni i kasnije ubijeni na Ovčari”.

Svedokinja optužbe Mara Bućko je na suđenju Vukovarskoj trojki svedočila o odvođenju muža Irineja iz bolnice u kasarnu JNA. Pošto je ustanovio da Irinej Bućko nije “okrvavio ruke”, Veselin Šljivančanin je dozvolio da se, sa suprugom, evakuiše u Zagreb.

Tužilaštvo pokušava da dokaže da je JNA imala kontrolu nad pripadnicima Teritorijalne odbrane Vukovara, kojima je komandovala i u bolnici i u kasarni JNA. Veselin Šljivančanin je novom svedoku optužbe Irineju Bučko, predstavljen kao "gazda bolnice."

S obzirom da je svedok optužbe Irinej Bučko tokom unakrsnog ispitivanja bio izuzetno uzrujan, branioci Vukovarske trojke su teško dobijali odgovore na pitanja o "belim mantilima" u vukovarskoj bolnici ili aktivnostima civilne odbrane.

Ukazujući na činjenicu da je optuženi Veselin Šljivančanin u Vukovaru naređivao "teritorijalcima", optužba nastoji da dokaže da je optuženi imao kontrolu nad njima, pa je mogao da spreči ubistvo civila na poljoprivrednom dobru Ovčara 20. novembra 1991. godine. Prvo svedočenje o "sobi smrti" u skladištu Veleprometa u Vukovaru.

Odbrana tvrdi da zaštićeni svedok nikako nije mogao da vidi optuženog Veselina Šljivančanina 19. novembra 1991., budući da se P 032 u to vreme nalazio u skladištu Velepromet u Vukovaru. Nastavak suđenja 23. januara 2006. godine

Iako je tužilaštvo, od 25. oktobra kada je počelo izvođenje dokaza za zločin na Ovčari, izvelo 14 svedoka, dokazni postupak samo što je “izašao” iz vukovarske bolnice. Izuzev generala hrvatske vojske Imre Agotića i američkog diplomate Herberta Okuna, svi dosadašnji svedoci su ili radili u bolnici ili se tu sklonili kako bi sačekali najavljenu evakuaciju.

Suđenje Vukovarskoj trojki oficira bivše JNA, posle šestonedeljne pauze, nastavljeno svedočenjem ratnog izveštača televizije Skaj Njuz barona Ernouta Van Lindena. Vukovar je delovao “sablasno” a Šljivančanin se ponašao kao “čovek koji sve drži u svojim rukama“

Novi svedok optužbe na suđenju Vukovarskoj trojki je jedan od sedmorice hrvatskih zarobljenika koji su 20. novembra 1991. oslobođeni iz hangara na Ovčari.

Odbrana optuženih oficira bivše JNA u unakrsnom ispitivanju pokušava da ospori svedočenje zaštićenog svedoka optužbe P 031 koji je Veselina Šljivančanina opisao kao “glavnog” u vukovarskoj bolnici a paravojnike u hangaru na Ovčari kao “batinaše”.

Prema svedočenju Josipa Čovića, u dvorištu vukovarskog Veleprometa je u noći 19. novembra 1991. ubijeno "duplo više" ljudi nego na Ovčari, gde je prema optužnici streljano oko 260 bolesnika, ranjenika i civila odvedenih iz bolnice u Vukovaru.

Svedok optužbe Josip Čović je u unakrsnom ispitivanju potvrdio da su se hrvatski branitelji po padu Vukovara sklonili u gradsku bolnicu, preobučeni u civilnu odeću i bez oružja. Međutim, suprotno tvrdnjama odbrane, ukazao je da su oružje i uniforme branitelji odložili izvan bolnice, a ne u njoj.

Udovica Martina Došena opisala kako je njen muž 20. novembra 1991. na nosilima iznesen iz vukovarske bolnice, a za njim i njegova braća Tadija i Ivan. Svoj trojici se od tada gubi svaki trag

Branilac Veselina Šljivančanina je nastojao da dokaže da Ljubica Došen nije istinito opisala svoj razgovor sa optuženim majorom, tvrdeći da joj je "visoki crni major sa brkovima " postao poznat tek kada ga je posle rata viđala na televiziji. Svedokinja je uveravala branioca da "može biti siguran da ga je videla u bolnici", pored autobusa i kamiona u koje su 20. novembra 1991. ujutro utovarani ranjenici

Vojnici koji su 20. novembra 1991. ujutro izvodili ranjenike i bolesnike iz vukovarske bolnice i ukrcavali ih u autobuse i kamione, uključujući i majora Šljivančanina koji je komandovao tom operacijom, znali su da će te ljude "pojesti mrak" – tvrdi svedokinja Tanja Došen.

Govoreći o progonu nesrpskih civila koji su se zatekli u vukovarskoj bolnici i ubistvima, mučenjima i ponižavanjima koja su usledila, zaštićeni svedok P7 opisao kako je pod nadzorom vojnika JNA odveden u "Velepromet" i kako ga je jedan oficir odatle spasao. Njegov je sin, međutim, sa još oko 260 ljudi ubijen na Ovčari

Odbrana Vukovarske trojke nastoji da dokaže da optuženi oficiri nisu znali da će "ostali Srbi" – kako je svedok opisao lokalne "teritorijalce" i dobrovoljce iz Srbije - počiniti zločine u skladištu "Veleprometa" i na Ovčari

Opisujući svoj angažman na evakuaciji ratnih zarobljenika iz skladišta vukovarskog preduzeća Velepromet, pukovnik bivše JNA govorio o tome šta su sve znali optuženi Mrkšić i Šljivančanin, koje su povrede imali hrvatski zatočenici i kako je autobus sa ranjenicima koje je on izveo iz Veleprometa i otpremio za Sremsku Mitrovicu... završio na Ovčari

Svedok optužbe - bivši pukovnik vojne bezbednosti JNA - potvrdio tezu optužbe da su optuženi Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin bili upozoreni da teritorijalci u vukovarskom Veleprometu muče i ubijaju ljude, kao i da su znali da će hrvatski zarobljenici na silu biti odvezeni na Ovčaru

Branilac Mileta Mrkšića prvog dana unakrsnog ispitivanja pukovnika Bogdana Vujića nastojao da ospori verodostojnost svedoka ali ne još i konkretne optužbe koje je svedok izrekao na račun zapovednika Vukovarske operacije JNA – da je znao da su pripadnici Teritorijalne odbrane počinili masakr na Ovčari ali je odlučio da im “progleda kroz prste”

Branioci Mileta Mrkšića i Veselina Šljivančanina tvrde da optuženi nisu mogli da budu obavešteni o ubistvima hrvatskih zarobljenika u vukovarskom "Veleprometu" budući da je prvi “spavao” a drugi “propitivao” osoblje bolnice

Svedočeći protiv Vukovarske trojke oficira bivše JNA koji se terete za masakr na Ovčari, svedok optužbe Vilhelm Rudolf opisao “tretman” kroz koji je 20. novembra 1991. prošao u kasarni JNA. Potvrdio je da su se među njegovim saputnicima na putu od bolnice do kasarne nalazili i ljudi čija su imena navedena na spisku žrtava čija su tela ekshumirana iz masovne grobnice na Ovčari

Dragutin Berghofer na suđenju Vukovarskoj trojki svedoči o "mučnoj atmosferi, batinama i jaucima" u hangaru na poljoprivrednom dobru Ovčara 20. novembra 1991. godine

Zbog tvrdnji da svi svedoci optužbe "izmišljaju nove činjenice", sudija Kevin Parker ukorio beogradskog advokata Borivoja Borovića, branioca optuženog Miroslava Radića

Ako je JNA mogla da oslobodi jednog čoveka, mogla je da oslobodi sve ljude koji su novembra 1991. ubijeni na Ovčari, zaključak je Hajdara Dodaja koji svedoči na suđenju optuženim oficirima bivše JNA

Na suđenju Vukovarskoj trojki, počelo svedočenje jedinog preživelog hrvatskog zarobljenika iz Ovčare koji je, u noći 20. novembra 1991., pobegao iz kamiona koji je vozio sa gubilištu u Grabovu

Zaštićeni svedok na suđenju Vukovarskoj trojki je opisao kako je, nakon bekstva iz kamiona kojim je vožen na streljanje, čitave noći bežao da bi u zoru ponovo pao u zarobljeništvo i sledećih sedam meseci proveo u vojnom zatvoru u Beogradu

Emil Čakalić je na suđenju Vukovarskoj trojki svedočio da su tri oficira JNA 20. novembra 1991. došli u hangar na Ovčari i prisustvovali prebijanju zarobljenika koji su nakon toga ubijeni u Grabovu. Optuženi Šljivančan je, kaže Čakalić, bio popularna vojna ličnost u Vukovaru. Poštovao ga je "kao vojnika... ali ne i kao čoveka"

Emil Čakalić je u unakrsnom ispitivanju potvrdio da su branitelji Vukovara koji su se sklonili u bolnicu nosili bele mantile i zaključio da je neke od njih to koštalo života. Da li je Slavko Dokmanović bio u "civilu ili uniformi" i ko je izvodio zarobljenike iz bolnice i autobusa?

Svedočenjem insajdera iz Teritorijalne odbrane optužba ukazuje na saradnju "teritorijalaca" i JNA u Vukovaru. Zaštićeni svedok tvrdi da je optuženog Šljivančanina 20. novembra 1991. video i u kasarni i na Ovčari

Šljivančaninova odbrana osporavala tvrdnje svedoka da je optuženog oficira JNA video ne samo u bolnici već i u kasarni JNA i na Ovčari

Vilim Karlović svedoči kako se spasao iz hangara na Ovčari iz koga je 260 ljudi odvedeno na Grabovo i tamo streljano. Za taj zločin tereti se Vukovarska trojka oficira bivše JNA

Nakon što je izveden iz hangara na Ovčari, svedok Vilim Karlović odveden u jednu kuću nedaleko od skladišta Veleprometa gde su se "četnici" iživljavali nad njim. Po drugi put je spašen intervencijom dvojica teritorijalaca

Branilac Miroslava Radića je u unakrsnom ispitivanju svedoka optužbe Vilima Karlovića prezentirao dokument Markice Rebića – koji je nedavno osuđen na globu od 15.000 eura zbog nepoštovanja suda – a u kojem se tvrdi da je hrvatska vojna služba sigurnosti "izvršila obaveštajni prodor u Međunarodni krivični sud", i "pripremala" svedoke optužbe kako će svedočiti pred Tribunalom

Ambasador Petr Kipr svedoči o planu JNA da raseli hrvatsko stanovništvo iz sela u okolinu Vukovara, kao i o obrascu po kojem je taj plan ostvarivan

Uvodeći u spis beleške koje je ambasador Kipr sačinio novembra 1991, tužilac nastoji da dokaže da je JNA, suprotno zagrebačkom sporazumu, sprečila evakuaciju jednog broja ranjenika iz vukovarske bolnice. Plan je, tvrdi svedok, bio da se ratni zarobljenici iz bolnice razmene za zarobljenje "teritorijalce"

Branioci Vukovarske trojke tvrde da je pukovnik Nebojša Pavković bio zadužen za komunikaciju sa predstavnicima Evropske posmatračke misije, Međunarodnog crvenog krsta i kontrolu nad ratnim zarobljenicima iz vukovarske bolnice

Predstavnici Međunarodnog crvenog krsta su, prema svedočenju danskog lekara Jana Alana Shoua, dva puta sprečeni da uđu u vukovarsku bolnicu, a oba puta ih je u tome onemogućio major Šljivančanin

Evropski posmatrač negira tvrdnje odbrane da je iz Vukovara novembra 1991. danskoj obaveštajnoj službi dostavljao podatke o vojnoj opremi JNA

Unakrsnim ispitivanjem evropskog posmatrača Jana Alana Shoua odbrana majora Šljivančanina nastoji da dokaže da je predstavniku Međunarodnog crvenog krsta ipak bilo dozvoljeno da uđe u vukovarsku bolnicu. Doktorka Vesna Bosanac sutra ponovo na klupi za svedoke

Šest meseci nakon svedočenja na suđenju Vukovarskoj trojki, doktorka Vesna Bosanac se vratila u Hag da bi dopunila svoj iskaz o evidenciju ranjenih i bolesnih pacijenata vukovarske bolnice koji su novembra 1991. pogubljeni na Ovčari

Doktor Juraj Njavro se posle gotovo pet meseci vratio u Hag na unakrsno ispitivanje od strane odbrane majora Veselina Šljivančanina, za kojeg je u glavnom iskazu u novembru prošle godine rekao da je "zapovedao vukovarskom bolnicom" nakon zauzimanja grada od strane JNA

Veselin Šljivančanin i Miroslav Radić su 24. novembra 1991., samo četiri dana nakon masakra u Ovčari, u razgovoru za beogradski nedeljnik "Intervju" priznali da su komandovali teritorijalcima koji se terete kao neposredni izvršioci tog zločina

Beogradski novinar unakrsno ispitan o karakteru optuženih Šljivančanina i Radića, koje je intervjuisao u novembru 1991. godine

Optužba dokazuje da je postojala naredba Saveznog sekretara za narodnu odbranu od 20. novembra 1991. godine da se dobrovoljci i teritorijalci, neposredni izvršioci zločina u vukovarskoj Ovčari, iz JNA vrate u matične sastave. Naređenje je, po svedočenju P 014, izvršeno tek sledećeg dana, nakon što je oko 300 ljudi streljano na Grabovu

Uvodeći u dokaze niz zakona, pravilnika i priručnika JNA, tužilac nastoji da dokaže komandnu odgovornost oficira bivše JNA Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, optuženih za zločin u vukovarskoj Ovčari

Vojni ekspert Radoje Trifunović nastavlja svedočenje o naređenjima kojima su pripadnici srpske Teritorijalne odbrane u Vukovaru i Šešeljevi dobrovoljci potčinjeni komandi operativne grupe Jug odnosno Miletu Mrkšiću, Veselinu Šljivančaninu i Miroslavu Radiću

Zvanični dokumenti Operativne grupe Jug ne sadrže informacije o zlostavljanju zarobljenika na Ovčari 20. novembra 1991. Ako su izveštaji postojali, prosleđeni su direktno komandantu Mrkšiću, tvrdi pukovnik Radoje Trifunović

Odbrana tvrdi da se u vreme masakra, poljoprivredno dobro Ovčara nalazilo u zoni odgovornosti 80. motorizovane brigade i pukovnika Milorada Vojinovića a ne njemu nadređenog komandanta Operativne grupe Jug Mileta Mrkšića

Vojni ekspert tužilaštva u unakrsnom ispitivanju potvrđuje da jedinica Miroslava Radića nije imala odrede Teritorijalne odbrane u svom sastavu. Veselin Šljivančanin je, po svedoku, rukovodio vojnom policijom ali nije imao komandnu funkciju

Vojna policija je 20. novembra 1991. napustila Ovčaru po naređenju "bezbednjaka" iz Gardijske brigade, prepuštajući zarobljenike teritorijalcima - svedočio je kapetan bivše JNA Dragan Vezmarović. Na pitanje šta je mislio da će se desiti sa tim zarobljenicima, kapetan je odgovorio da "nije ništa mislio" već je samo "bio srećan što se neće i dalje mrznuti na Ovčari."

Po komandiru čete vojne policije JNA se povukla sa Ovčare nakon naređenja oficira za bezbednost Gardijske brigade. Odbrana Veselina Šljivančanina tvrdi da oficiri za bezbednost nemaju ovlašćenje da komanduju, već samo da rukovode jedinicama vojne policije. Naređenja izdaje "neko drugi"

Nakon obaveštenja o "gužvi" na Ovčari, pukovnik Mrkšić odgovorio da "nema vremena time da se bavi", svedočio bivši "bezbednjak" 80. motorizovane brigade Dragi Vukosavljević. Ispitivanje kapetana Dragana Vezmarovića završeno pitanjem: ko je naredio povlačenje vojne policije sa Ovčare

Nedoumica oko toga po čijem su naređenju zarobljenici vukovarske bolnice prepušteni Teritorijalnoj odbrani 20. novembra 1991. nije u potpunosti razjašnjena ni u unakrsnom ispitivanju svedoka optužbe Dragog Vukosavljevića. Mrkšić se ne seća da je te večeri razgovarao sa svedokom

Kako je komandant vukovarske operacije reagovao kada je obavešten o zlostavljanju zarobljenika na vukovarskoj Ovčari

Branilac Mileta Mrkšića optužuje komandanta 80. motorizovane brigade JNA da je odgovoran za masakr na vukovarskoj Ovčari. "To je isto kao kad neko baci bombu, a vi optužite onog ko je nije uhvatio i tako spasio druge", odgovara pukovnik Milorad Vojinović

U žustrom unakrsnom ispitivanju, pukovnik Milorad Vojinović tvrdi da nije imao zadatak da obezbeđuje hangar na Ovčari. Da je dobio takvo naređenje zarobljenike bi, kako je rekao, predao samo "legitimnim organima vlasti" a ne pripadnicima vukovarske Teritorijalne odbrane

Unakrsno ispitivanje istoričara Marka Vilera koji govori o kontekstu događaja u bivšoj Jugoslaviji, Hrvatskoj i Vukovaru 1991. godine. Tužilaštvo najavljuje kraj dokaznog postupka protiv Vukovarske trojke za sredinu juna

Istoričar Mark Viler potvrđuje da je JNA bila zloupotrebljena od strane Slobodana Miloševića. Iako se jedan broj oficira tome protivio, armija je podlegla pritiscima i zajedno sa "teritorijalcima" počela da radi na ostvarivanju "interesa velikosrpske politike"

Specijalista sudske medicine Davor Strinović svedoči o ekshumaciji i identifikaciji 200 žrtava iz masovne grobnice na poljoprivrednom dobru Ovčara. Obdukcijom utvrđeno da su prostrelne rane uzrok smrti većine ekshumiranih

Ekspert tužilaštva Davor Strinović u unakrsnom ispitivanju potvrđuje da je od 200 ekshumiranih žrtava sa Ovčare, 41 osoba imala gips i zavoje ali ne i povrede. U dodatnom ispitivanju ukazuje da je siguran da je 86 žrtava imalo ozlede pre izvođenja iz vukovarske bolnice

Na proslavi prve godišnjice "oslobađanja" Vukovara, 18. novembra 1992., francuska novinarka Florans Artman je majora Šljivančanina pitala "šta je bilo na Ovčari?" Major joj je, izjavila je danas Artman svedočeći na suđenju "Vukovarskoj trojki", odgovorio: "Morali smo negde da pokopamo tela"

Branilac Veselina Šljivančanina insistirao da Florans Artman – do današnjeg svedočenja – nije nikad i nigde javno spomenula ili napisala da joj je optuženi major u novembru 1992. godine rekao da je "trebalo negde pokopati tela" sa Ovčare. Branioci "Vukovarske trojke" pokušali da diskredituju francusku novinarku ukazujući na njene "hrvatske veze."

Svedok optužbe zaštićen pseudonimom P 030 tvrdi da je major Šljivančanin zapovedao odvođenjem pacijenata iz vukovarske bolnice, a da je kapetan Radić izvršavao njegova naređenja

Da je major Šljivančanin naredio: "Kapetane Radiću, pretresite ove ljude", kapetan bi morao da odgovori: Razumem druže majore Šljivančaninu! Pošto svedok nije čuo da je Radić tako odgovorio, njegov branilac tvrdi da mu Šljivančanin nije ni izdao takvo naređenje i da optuženi kapetan nije učestvovao u selekciji i odvođenju ljudi iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. godine

Branilac Mileta Mrkšića zatražio od Pretresnog veća da pomeri rokove za dostavljanje liste svedoka i sažetaka njihovih izjava i odloži početak dokaznog postupka odbrane koji je zakazan za 14. avgust ove godine

Nakon više od mesec dana zakazivanja i otkazivanja iskaza dodatnog svedoka optužbe koji je trebalo da osporava neke od izvedenih dokaza odbrane, Veće zaključilo da on “nije dostupan za svedočenje”. Završne reči zakazane za 28. februar, 1. i 2. mart ove godine

Optužba traži da Veće ponovo otvori dokazni postupak i uvede u spis jedan audio snimak i prateći transkript. Izlaganje završnih reči umesto 28. februara počinje 14. marta ove godine

Uz obrazloženje da “nema dokaza koji bi potvrdili autentičnost audio snimka i transkripta” koje je optužba tražila da naknadno uvede u dokaze, Veće odbilo zahtev tužilaštva da ponovo otvori dokazni postupak protiv Vukovarske trojke. Završne reči od 14. do 16. marta

Pukovnik Mile Mrkšić je "imao dovoljno snage i sredstava da preduzme mere i reši svaku situaciju koja bi mogla da iskrsne" u njegovoj zoni odgovornosti; major Veselin Šljivančanin je "imao potpunu kontrolu nad evakuacijom vukovarske bolnice i trijažom bolesnika i ranjenika" a kapetan Miroslav Radić je kontrolisao pripadnike TO i "Šešeljevce" – tvrdi se u završnoj reči optužbe na suđenju za Ovčaru. Sutra predlozi o kaznama

Optužba traži da se Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin i Miroslav Radić osude na kazne doživotnog zatvora za ubistvo 264 osobe na poljoprivrednom dobru Ovčara

Nakon što je tužilac zatražio kaznu doživotnog zatvora za Vukovarsku trojku, branioci Mileta Mrkšića i Miroslava Radića su u završnim rečima negirali sve navode optužbe i tražili oslobađajuću presudu za oficire bivše JNA, optužene za masakr u Ovčari

Branilac Veselina Šljivančanina traži od Veća da optuženog majora bivše JNA proglasi nevinim. U obraćanju sudijama, trojica optuženih negiraju da su učestvovali u masakru i žale zbog žrtava

U protestnom pismu koje su predali sekretaru Tribunala porodice žrtava ubijenih na Ovčari godine traže "pravdenu kaznu za zločine počinjene u Vukovaru". "Da su ubili 265 pasa dobili bi veću kaznu", kaže majka Damira Polherta, ubijenog na Ovčari 20. novembra 1991. godine

Ukazujući na činjenične i pravne greške iz prvostepene presude, tužilaštvo traži da Žalbeno veće proglasi Mrkšića i Šljivančanina krivim za zločine protiv čovečnosti i da im odmeri strožije kazne. Tužilaštvo se neće žaliti na oslobađajuću presudu Miroslavu Radiću

Branioci će u žalbenom postupku osporavati zaključke Pretresnog veća da su Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin odgovornosti za pomaganje i podržavanje ubistva, mučenja i nehumanog postupanja prema ratnim zarobljenicima na Ovčari 20. novembra 1991. godine

Veselin Šljivančanin, bivši major JNA koji je osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja mučenja na Ovčari, pušten na privremenu slobodu do rasprave po žalbama, uz uslov da ne ide u Hrvatsku

Žalbeno veće odbacilo zahtev odbrane Veselina Šljivančanina da se o žalbi tužilaštva u njegovom i predmetu Milana Martića raspravlja istovremeno zato što se obe odnose na ista pravna pitanja. Veće smatra da su u pitanju dva odvojena postupka i da o svakoj žalbi treba odlučivati zasebno

U usmenom obrazloženju žalbe kojom traže oslobađanje Mileta Mrkšića, branioci ukazali da je pogrešno zaključeno da je 20. novembra 1991. godine bivši komandant Gardijske brigade naložio povlačenje vojne policije sa Ovčare i prepuštanje zarobljenika Teritorijalnoj odbrani. Tužilaštvo tvrdi da je "logično zaključiti" da je naređenje došlo od Mrkšića

Odbrana Veselina Šljivančanina tvrdi da je presuda kojom je Šljivančanin proglašen krivim za pomaganje i podržavanje mučenja na Ovčari "puna protivurečnosti i nepoznatih" i zbog toga traži oslobađajuću presudu ili novo suđenje. Tužilaštvo uporedilo Šljivančaninov propust da spreči mučenje zarobljenika sa propustom nemačkog vojnika u Drugom svetskom ratu da spreči linč britanskih vojnika

Na žalbenoj raspravi u slučaju Ovčara tužilac zatražio da se Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin proglase krivim i za zločin protiv čovečnosti i da im izrekne kazna od najmanje 30 godina zatvora

Žalbeno veće Tribunala je većinom glasova proglasilo Veselina Šljivančanina krivim za pomaganje i podržavanje ubistva i izreklo mu novu kaznu od 17 godina zatvora. Miletu Mrkšiću potvrđena prvostepena zatvorska kazna od 20 godina

Branioci Veselina Šljivančanina, najavili da će "najverovatnije" podneti zahtev za reviziju presude Žalbenog veća kojom je bivši načelnik bezbednosti Gardijske brigade bivše JNA proglašen krivim za pomaganje i podržavanje ubistva na Ovčari i osuđen na 17 godina zatvora

Odbrana Veselina Šljivančanina podnela zahtev za preispitivanje konačne presude kojom je nekadašnji načelnik bezbednosti Gardijske brigade JNA osuđen na 17 godina zatvora. Osudom za pomaganje i podržavanje ubistva Šljivančaninu je, po braniocima, izrečena nova prvostepena presuda na koju optuženi ima pravo žalbe

Tužilaštvo traži da se odbaci Šljivančaninov zahtev za preispitivanje žalbene presude kojom je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje ubistva zarobljenika na Ovčari 20. novembra 1991. i osuđen je na zatvorsku kaznu od 17 godina. Presuda Žalbenog veća je konačna, tvrdi tužilaštvo

Žalbeno veće ukazalo da "nema moć da preispituje konačnu presudu" kojom je bivši načelnik Gardijske brigade proglašen krivim za pomaganje i podržavanje ubistva i osuđen je na kaznu od 17 godina zatvora. Sudije smatraju da je zahtev za preispitivanje "pokušaj da se ponovo pokrenu pitanja o kojima je već odlučeno"

Žalbeno veće odbilo najnoviji zahtev oficira bivše JNA Veselina Šljivančanina da se još jednom razmotri odluka kojom je odbačen njegov podnesak za preispitivanje konačne presude. Da li će odbrana izneti slučaj Veselina Šljivančanina pred Evropski sud za ljudska prava?

Žalbene sudije odlučile da "u interesu pravde" saslušaju iskaz Miodraga Panića, bivšeg načelnika štaba Gardijske brigade kako bi utvrdile da li je to svedočenje nova činjenica koja bi omogućila reviziju Šljivančaninove osuđujuće presude

Žalbeno veće saslušalo iskaz Miodraga Panića, bivšeg načelnika štaba Gardijske brigade JNA, kako bi utvrdilo da li se informacije koje poseduje predstavljaju "novu činjenicu" koja bi omogućila reviziju konačne presude Veselinu Šljivančaninu

Žalbeno veće delimično odobrilo zahtev Veselina Šljivančanina za preispitivanje presude kojom je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje ubistva i osuđen na 17 godina zatvora. Veće smatra da je svedočenje Miodraga Panića, koje su saslušali u junu, "nova činjenica" nepoznata sudijama u vreme donošenja konačne presude

Žalbeno veće je za 12. oktobar ove godine zakazalo raspravo o reviziji presude kojom je Šljivančanin osuđen na kaznu od 17 godina zatvora zbog pomaganje i podržavanja ubistva zarobljenika na Ovčari. Veće će saslušati iskaz vojnog eksperta tužilaštva Rejnoa Tunensa nakon čega će strane izneti završne argumente u trajanju od 30 minuta

Vojni ekspert tužilaštva Rejno Tunens na raspravi o reviziji osuđujuće presude Veselinu Šljivančaninu tvrdi da je u skladu sa doktrinom oružanih snaga bivše Jugoslavije Mile Mrkšić morao da obavesti svog načelnika bezbednosti o povlačenju vojne policije iz hangara na Ovčari. "Mrkšić mi ništa nije saopštio", tvrdi Šljivančanin

Odbrana i tužilaštvo dostavili pisane podneske u kojima dodatno obrazlažu argumente sa rasprave o reviziji presude kojom je bivši načelnik bezbednosti Gardijske brigade Veselin Šljivančanin osuđen na kaznu od 17 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistva ratnih zarobljenika na Ovčari, 20. novembra 1991. godine

Izricanje presude po zahtevu za reviziju u predmetu bivšeg načelnika Gardijske brigade JNA Veselina Šljivančanina zakazano za sredu, 8. decembar. Predložena kazna u rasponu od šest do 15 godina zatvora

Žalbeno veće je prihvatilo zahtev odbrane za preispitivanje drugostepene presude majoru bivše JNA Veselinu Šljivančaninu, ukinulo osudu za pomaganje i podržavanje ubistva ratnih zarobljenika na Ovčari, poništilo kaznu od 17 godina i izreklo novu kaznu od 10 godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja

Odobren zahtev majora bivše JNA Veselina Šljivančanina da bude pušten na slobodu nakon što je odslužio dve trećine desetogodišnje zatvorske kazne izrečene za zločine počinjene 20. novembra 1991. godine na poljoprivrednom dobru Ovčara kraj Vukovara