Vojni ekspert tužilaštva Rejno Tunens na raspravi o reviziji osuđujuće presude Veselinu Šljivančaninu tvrdi da je u skladu sa doktrinom oružanih snaga bivše Jugoslavije Mile Mrkšić morao da obavesti svog načelnika bezbednosti o povlačenju vojne policije iz hangara na Ovčari. "Mrkšić mi ništa nije saopštio", tvrdi Šljivančanin

U Tribunalu je danas održana rasprava o reviziji žalbene presude kojom je bivši načelnik bezbednosti Gardijske brigade bivše JNA Veselin Šljivančanin osuđen na kaznu od 17 godina zatvora za pomaganje i podržavanje ubistva ratnih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara, 20. novembra 1991. godine.

Žalbeno veće je, podsetimo, u maju prošle godine preinačilo prvostepenu presudu kojom je Šljivančaninu izrečena kazna od pet godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja mučenja ratnih zarobljenika na Ovčari. Žalbene sudije su zaključile da je komandant gardijske brigade Mile Mrkšić "morao da kaže Šljivančaninu da je povukao vojnu policiju iz hangara na Ovčari" i tako ratne zarobljenike prepustio pripadnicima Teritorijalne odbrane koji su ih tokom noći pogubili.

U međuvremenu, Žalbeno veće je kao "novu činjenicu" – koja nije bila poznata u vreme donošenja presude – prihvatilo iskazaMiodraga Panića, bivšeg načelnika štaba Gardijske brigade, koji je 20. novembra 1991. godine bio zajedno sa Mrkšićem i Šljivančaninom na komandnom mestu brigade. Svedočeći o tome u junu ove godine, Panić je tvrdio da "nije čuo" da je Mrkšić tom prilikom obavestio Šljivačanina o povlačenju vojne policije sa Ovčare. Panić je takođe tvrdio da za takvo naređenje nije čuo ni narednih dana, do povratka u Beograd.

Nastojeći da ospori Panićev iskaz, tužilaštvo je danas pozvalo svog vojnog eksperta Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens koji je, analizirajući vojnu doktrinu oružanih snaga bivše Jugoslavije, zaključio da se ona zasnivala na principima jedinstva rukovođenja i komandovanja, jednostarešinstva i poznavanja situacije na terenu. Tunens tvrdi da je, poštujući te principe, komandant Gardijske brigade morao da obavesti svog načelnika bezbednosti o povlačenju vojne policije zato što ga je prethodno zadužio za evakuaciju vukovarske bolnice i brigu o ratnim zarobljenicima.

U unakrsnom ispitivanju, branilac Stefan Burgon je sugerisao da je Šljivančanin "poslednja osoba koju bi Mrkšić obavestio o povlačenju vojne policije i izvršenju krivičnog dela", zbog toga što bi kao načelnik bezbednosti mogao u svakom trenutku da pokrene istragu o tome.

U završnim argumentima, tužilaštvo je ukazalo da Panićevom iskazu "ne treba dati težinu" zato što on želi da "zaštiti sebe, svoju jedinicu i Šljivančanina". Panić je, ukazala je tužiteljica Helen Brejdi, bio načelnik štaba i zamenik komandanta Gardijske brigade i "nezamislivo" je da "nije čuo i nije znao" da je Mrkšić naredio povlačenje vojne policije.

Branilac je pozvao Veće da obori osuđujuću presudu Šljivančaninu jer "nema dokaza koji upućuju da ono što je Panić rekao nije istina". Branilac je takođe ukazao da Panić nikada ne bi kontaktirao odbranu Veselina Šljivančanina da je "hteo da izbegne potencijalno krivično gonjenje", dok je za Tunensa primetio da je "pristrasan" zato što je "analitičar tužilaštva".

Na kraju rasprave, veću se obratio i Šljivančanin koji je ponovio da mu je "žao žrtava, da je došao da kaže istinu i da ga brine što se ispravni ljudi napadaju". Rekao je da mu "Panić nikada nije bio naklonjen" kao i da mu "Mrkšić ništa nije saopštio".

Na tužilaštvu i odbrani je da dostave pisane podneske u kojima će obrazložiti argumente iznete na današnjoj raspravi, nakon čega će Žalbeno veće odlučiti da li će revidirati presudu Veselinu Šljivančaninu.

Dijeljenje sadržaja