Opisujući svoj angažman na evakuaciji ratnih zarobljenika iz skladišta vukovarskog preduzeća Velepromet, pukovnik bivše JNA govorio o tome šta su sve znali optuženi Mrkšić i Šljivančanin, koje su povrede imali hrvatski zatočenici i kako je autobus sa ranjenicima koje je on izveo iz Veleprometa i otpremio za Sremsku Mitrovicu... završio na Ovčari


Na suđenju Miletu Mrkšiću, Veselinu Šljivančaninu i Miroslavu Radiću, optuženim za masakr u vukovarskoj Ovčari, optužba je danas izvela svog prvog "insajdera" iz bivše JNA. Pukovnik Bogdan Vujić, tada oficir vojne službe bezbednosti sa tridesetogodišnjim iskustvom, je zajedno sa još nekoliko oficira upućen 19. novembra 1991. u Negoslavce. Naređeno im je da se jave komandantu Operativne grupe Jug Miletu Mrkšiću i da dalje postupaju po njegovim naređenjima.

U štabu u Negoslavcima, pukovnik Mrkšić im je rekao da je Gardijska brigada kojom je komandovao "uspostavila red i mir u zoni zahvaćenoj borbenim dejstvima", a da predstoji evakuacija hrvatskih zarobljenika o čemu će ih detaljnije informisati njegov pomoćnik za bezbednost – major Šljivančanin. Vujić je ocenio da je Mrkšić držao pod kontrolom situaciju u svojoj zoni odgovornosti i da je upoznat sa planom evakuacije koji im je kasnije izložio major Šljivančanin. Mrkšić je, svedočio je Vujić, naglasio da je "nejasna situacija" jedino u vukovarskoj bolnici gde se "skriva veliki broj ratnih zločinaca".

Šljivančanin im je, nastavio je Vujić, rekao da su se u bolnicu "posakrivale ustaše" i da su neki od njih čak "izvršili i samoranjavanje." Vujić je dobio zadatak da sa svojim ljudima ode u Velepromet i postara se za izdvajanje vojnosposobnih zatočenika "od 16 do 60 godina" i evakuiše ih autobusima u Sremsku Mitrovicu, u Srbiji. Šljivančanin je, prema Vujićevom svedočenju, rekao da skladištem komanduje vojna policija pod njegovom kontrolom, ali je svedoka i njegove kolege upozorio i da "se ne začude ako tokom večeri u Veleprometu četnici budu klali ustaše".

Po dolasku u Velepromet Vujić i njegovi ljudi su, zajedno sa pripadnicima vojne policije, evakuisali sve zarobljenike osim njih 30-40 smeštenih u prostoriju pod stražom "četnika", odnosno pripadnika TO sa bradama i kokardama.

Četnici su, svedočio je Vujić, sprečili njegova nastojanja da te ljude izvede u autobus i otpremi za Sremsku Mitrovicu, uz objašnjenje da se radi o "okorelim ustašama i ratnim zločincima". Opisao je da su zarobljeni Hrvati imali teške povrede i da su nekima bili odsečeni nos ili uši.

Pod pretnjom da će upotrebiti sva raspoloživa sredstva i da će "zadatak izvršiti živ ili mrtav", Vujić je nakon izvesnog vremena ukrcao zarobljenike u autobus. Za Vujićem je, međutim, ušao jedan od teritorijalaca sa bradom i kokardom pod nadimkom "vojvoda Topola", stavio mu nož pod grlo i rekao da autobus ne može da krene, jer "ustaše moraju da plate". Svedok je, kako je tvrdio, tada izvadio pištolj i više puta ponovio: "U pamet se vojvodo! Nanosiš štetu srpskom narodu". Kada je vojvoda Topola ustuknuo, autobus je krenuo prema Sremskoj Mitrovici. Ubrzo je međutim presretnut i na kraju je ipak završio na Ovčari, što će Vujić saznati tek 1998. godine.

Svedočenje Bogdana Vujića nastavlja se sutra.

Dijeljenje sadržaja