Opisujući situaciju u ratnom Sarajevu, službenik UN Dejvid Harland rekao da je teror nad gradom varirao u zavisnosti od jačine pritiska međunarodne zajednice na rukovodstvo bosanskih Srba što, po njemu, ukazuje na to da je "slavina terora" nad sarajevskim civilima kontrolisana iz samog vrha vlasti


Novozelanđanin Dejvid/David Harland je u Sarajevu proveo dve i po ratne godine, od maja 1993. do kraja 1995. godine, u svojstvu šefa civilnog sektora misije UN u BiH. Svedočeći danas na suđenju bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžiću, rekao je da su artiljerijski i snajperski napadi na grad vrlo često bili preterani i da su služili za "sejanje terora" nad civilnim stanovništvom.

Pritisak na Sarajevo je, prema svedokovom zapažanju, rastao i opadao u zavisnosti od odluke vrha vlasti. Bosanski Srbi su, pored artiljerijske i snajperske vatre, koristili i druge "poluge kontrole" kao što su obustava snabdevanja strujom, vodom i gasom ili onemogućavanje dostavljanja humanitarne pomoći.

Sve "poluge kontrole" su se upotrebljavale uporedo: ako bi granatiranje i snajperski napadi bili jači, struja, voda i gas bi se isključivali, a ponovo bi bili pušteni kada bi opadao intenzitet artiljerijskih udara. U izjavi koju je 2009. godine dao haškim istražiteljima Harland to naziva "okretanjem slavine terora". Prema njegovim zapažanjima, teror nad Sarajevom je "drastično opadao" kada bi se povećao međunarodni pritisak na rukovodstvo bosanskih Srba. "Kada bi pritisak ponovo splasnuo, slavina bi se odvrtala i teror bi se pojačao", rekao je Harland.

Svedok je zaključio da je intenzitet terora nad Sarajevom kontrolisan "iz jednog centra", odnosno iz vrha vlasti bosanskih Srba. Harland kaže da na sastancima sa rukovodstvom bosanskih Srba, kojima je tokom opsade Sarajeva prisustvovao, nikada nije čuo Karadžića da izdaje naređenja vojsci, ali da je u prisustvu Ratka Mladića i njegovog zamenika Manojla Milovanovića govorio: "Doneli smo neke odluke". Dodaje i da je Mladić, iako bi nekad izrazio drugačije mišljenje, prihvatao da će raditi onako kako kaže Karadžić.

O dva najveća artiljerijska incidenta – Markale 1 i Markale 2 – svedok je informisan o toku istrage i njenim rezultatima, koje je prenosio višim instancama UN. U izveštaju nakon prvog masakra na Gradskoj pijaci 5. februara 1994. godine, kada je poginulo 66 Sarajlija, Harland je citirao reči tadašnjeg predsednika Skupštine RS Momčila Krajišnika da su na mestu incidenta "mnoge lutke obučene da izgledaju kao mrtvaci". Danas kaže da je ta izjava "neverovatna i bizarna" i da pokazuje koliko je rukovodstvo bosanskih Srba tada bilo udaljeno od realnosti.

Nakon pogibije 43 Sarajlija na Markalama 28. avgusta 1995. godine, tadašnji komandant Unprofora general Smit je rekao da "nije jasno ko je ispalio granatu na pijacu". Harland je danas, kao i na suđenju bivšem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomiru Miloševiću 2007. godine, objasnio da je Smit tada vrlo dobro znao da je granata ispaljena sa teritorije pod kontrolom VRS, ali je istupio sa "neutralnom i opreznom izjavom" da ne bi alarmirao bosanske Srbe, najavio im da se spremaju vazdušni napadi NATO na njihove položaje i tako ugrozio bezbednost vojnika UN u BiH, koji su po odluci rukovodstva RS u ranijim sličnim situacijama uzimani za taoce.

Svedoka će sutra unakrsno ispitivati optuženi, koji se sam zastupa pred sudom.

Dijeljenje sadržaja