Odgovarajući na pitanja optuženog Radovana Karadžića, Dejvid Harland primetio da su teze odbrane o prvom masakru na pijaci Markale u februaru 1994. godine "kontradiktorne", jer se u isto vreme tvrdi da je incident "insceniran" i da nije bilo nikakve eksplozije, a da je granata ispaljena sa teritorije pod kontrolom Armije BiH a ne sa srpskih položaja


Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić razradio je danas teze koje je u svojoj uvodnoj reči izneo o incidentu "Markale 1", kada je, prema optužnici, u artiljerijskom napadu na sarajevsku Gradsku pijacu 5. februara 1994. godine ubijeno 66 a ranjeno više od 140 ljudi. Trećeg dana unakrsnog ispitivanja bivšeg šefa civilnog sektora misije UN u BiH Dejvida/David Harlanda optuženi je nastojao da dokaže da je napad bio "insceniran", odnosno da su na lice mesta donesene "lutke" i "stari leševi" vojnika Armije BiH ubijenih prethodno u borbama.

Za tu potrebu, Karadžić je predočio video snimak za koji tvrdi da predstavlja "nemontirani materijal" sa lica mesta sačinjen na dan incidenta. Tokom emitovanja, sam je interpretirao snimak, navodeći argumente koji su se do sada nebrojeno puta mogli čuti na medijima naklonjenim ratnom rukovodstvu bosanskih Srba. Ukratko, tvrdio je da je pre incidenta na pijacu donesena proteza noge koja se na snimku vidi pomešana sa leševima ubijenih Sarajlija. Isto tako, tvrdi da je jedan leš, sudeći po "mrtvačkoj ukočenosti", ranije donesen na Markale, a drugi je zapravo lutka, koja je, po njegovom zapažanju, suviše savitljiva da bi se radio o ljudskom telu.

Harland je rekao da Karadžiću kao lečniku "ustupa poziciju" stručnjaka za procene stanja leševa, ali je naglasio da su pripadnici Unprofora, među kojima su doktori, vojni stručnjaci pa i sam komandant mirovnih snaga general Rouz/Rose, bili na licu mesta neposredno nakon eksplozije i da nisu primetili ništa slično zapažanjima optuženog. Kada je tužiteljica Edžerton/Edgerton ukazala da nije poznato poreklo predočenog snimka, Karadžić je rekao da se radi o video zapisu koji je sačinila sarajevska BHTV, iako se u uglu vidi logo Srpske radio televizije sa Pala.

Potom je optuženi izložio i drugi deo svoje "teorije zavere" o Markalama, po kojem je granata na pijacu ispaljena sa teritorije pod kontrolom Armije BiH. U prilog tome je predočio nekoliko dokumenata UN, među kojima i izveštaj generalnog sekretara od 16. februara 1994. godine, u kojima se navodi da se "ne zna koja je od zaraćenih strana ispalila granatu". Harland je potvrdio da nije postojalo dovoljno "empirijskih dokaza" na osnovu kojih bi se zaključilo sa kojeg je mesta pucano, ali je naglasio da je bosanska strana izašla u susret svakom zahtevu Unprofora tokom istrage, dok su ih bosanski Srbi sprečavali da obiđu mesta pod njihovom kontrolom sa kojih je granata eventualno mogla biti ispaljena. Zbog toga su, kaže Harland, mirovnjaci UN bili "malo sumnjičavi" prema Srbima.

Budući da je optuženi nastavio da insistira na tezi da je granata ispaljena sa "muslimanske teritorije", svedok je u jednom trenutku rekao da su teze odbrane "kontradiktorne", jer se u isto vreme tvrdi da je incident "insceniran" i da nije bilo nikakve eksplozije, a da je granata ispaljena sa teritorije pod kontrolom Armije BiH a ne sa srpskih položaja.

Karadžić je dokazivao da se u Sarajevu od 1992. do 1995. godine vodio rat između dve ravnopravne strane, nastojeći da pobije tezu optužbe o teroru VRS nad civilima u gradu. Predočio je niz dokumenata Armije BiH iz kojih se vidi da su i oni raspolagali značajnom artiljerijskom silom i da je unutar grada bilo "mnogo legitimnih vojnih ciljeva". Svedok se nije trudio da porekne te navode, ali je naglasio ga je tada brinulo što najveći deo napada od strane bosanskih Srba nije bio usmeren na te vojne mete, već na civilne delove grada iz čega je zaključio da je svrha granatiranja bila "da se teroriše jadno, nevino stanovništvo".

Tako je završeno četvorodnevno svedočenje novozelandskog zvaničnika UN Dejvida Harlanda, a suđenje Radovanu Karadžiću se nastavlja iduće sedmice iskazom novog svedoka optužbe.

Dijeljenje sadržaja