Pretresno veće naložilo Nemačkoj da do 18. juna Karadžiću dostavi dokumenate koje je tražio a koji se, najvećim delom, odnose na naoružavanje Armije BiH 1994. i 1995. godine. Sudija Kvon u izdvojenom mišljenju ukazuje da ti dokumenti "nisu ni relevantni ni potrebni"


Pretresno Veće je delimično usvojilo zahtev Radovana Karadžića da se Nemačkoj naloži dostavljanje dokumenata koji su u njenom posedu a koje optuženi smatra relevantnim za odbranu. U pitanju su dokumenti koji se najvećim delom odnose na naoružavanje Armije BiH 1994. i 1995. godine i dopremanje oružja u Srebrenicu, za čije je postojanje optuženi saznao iz knjige Keisa Vibsa/Cees Wiebs "Obaveštajne službe i rat u Bosni" koja je deo šireg izveštaja holandske vlade o događajima u Srebrenici.

Po tvrdnjama optuženog, ovi dokumenti će mu pomoći da dokaže da je Srebrenica bila legitimna vojna meta kao i da on nije bio deo udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana. Veće smatra da je pitanje demilitarizacije enklave od značaja za optužbu za zločine protiv čovečnosti budući da je napad na civilno stanovništvo preduslov za takvu kvalifikaciju. Sudija Kvon je priložio izdvojeno mišljenje da ti dokumenti "nisu ni relevantni ni potrebni". Sudije, sa izuzetkom predsedavajućeg Kvona, smatraju takođe da je za odbranu relevantno da dobije sve izjave koje je Karadžić dao o Srebrenici, od 9. jula do 4. avgusta 1995. godine a koje su u posedu Nemačke.

Karadžić takođe nastoji da dovede u pitanje tačku 11 optužnice po kojoj su bosanski Srbi između 26. maja i 19. juna 1995. godine, uzeli za taoce oko 200 pripadnika mirovne misije i vojnih posmatrača. Karadžić tvrdi da oni, budući da su krijumčarili oružje, nisu imali status civila već su bili strana u sukobu, što je, po tužilaštvu i stavu Nemačke, irelevantno pitanje. Veće, međutim smatra da u ovom slučaju može biti od značaja "da li su pripadnici UNPROFOR učestvovali u neprijateljstvima" budući da može da ukaže na "stanje svesti" optuženog. Predsedavajući sudija Kvon se ni u ovom slučaju nije saglasio sa stavom većine.

Dokumenti koje traži su, po Karadžićevom mišljenju, relevantni i za osporavanje kredibiliteta međunarodnih svedoka koje će zvati tužilaštvo. Međutim, pošto nije naveo čiji kredibilitet želi da osporava, veće je ovaj zahtev odbacilo kao "preširok". Odbačeni su i nedovoljno precizni zahtevi, poput onog za "svim informacijama" koje poseduje Nemačka obaveštajna služba a koji se odnose na isporuke oružja Bosni Hercegovini 1994. i 1995. godine.

Veće je Nemačkoj naložilo da tražene dokumente dostavi do 18. juna 2010. godine kao i da do 8. juna naznači koji bi od tih dokumenata mogli da imaju uticaja na nacionalnu bezbednost ili se odnose na zaštitu trećih država i organizacija.

Dijeljenje sadržaja