Svedočeći na poziv odbrane bivšeg pomoćnika ministra policije Vlastimira Đorđevića, general Radomir Gojović tvrdi da nijedna krivična prijava koja je 1999. godine stigla do vojnih tužilaca nije "adaktirana" i da se sa srpske strane striktno poštovalo međunarodno ratno pravo


Odbrana policijskog generala Vlastimira Đorđevića opredelila se da u svom dokaznom postupku ne odstupa mnogo od pristupa "utabanog" od strane branilaca nekolicine bivših srpskih zvaničnika kojima se do sada sudilo za zločine na Kosovu 1999. godine.

Pošto je okončan iskaz bivšeg šefa diplomatije SR Jugoslavije Živadina Jovanovića, danas je na klupu za svedoke izveden nekadašnji načelnik Pravne uprave Generalštaba VJ Radomir Gojović. Obojica su ranije svedočila na suđenju "Kosovskoj šestorki" - na poziv odbrane Nikole Šainovića, osuđenog na 22 godine zatvora, odnosno bivšeg načelnika Generalštaba Dragoljuba Ojdanića, koji je zbog učešća u kosovskim zločinima kažnjen sa 15 godina zatvora.

Gojović je u današnjem svedočenju nastojao da vojno pravosuđe predstavi u najboljem mogućem svetlu i tako negira navod optužnice da 1999. godine nisu procesuirani zločini vojske nad kosovskim Albancima. Svedok tvrdi da su vojne suđe i tužioci u ratnim uslovima obavljali posao "na zavidnom nivou" i da nijedna krivična prijava koja je stigla do vojnih tužilaca nije "adaktirana", odnosno zanemarena.

U vreme NATO intervencije u SR Jugoslaviji je, kaže Gojović, delovalo dvadesetak vojnih sudova i tužilaštava pri raznim jedinicama, između ostalog i pri komandama Treće armije i Prištinskog korpusa raspoređenih na Kosovu. Ukupno je bilo angažovano više od 150 vojnih sudija i blizu 100 vojnih tužilaca, što po njemu ukazuje na rešenost da se svi zločini procesuiraju. Sudije i tužioci su, tvrdi svedok, bili potpuno nezavisni u svom radu.

Branilac Aleksandar Popović je u dokaze uveo veliki broj zakona i drugih pravnih akata koji su regulisali rad vojnih sudova i tužilaštava 1999. godine. Među tim dokumentima su i pravila o ponašanju pripadnika VJ sačinjena na bazi međunarodnog humanitarnog prava. Gojović tvrdi da su plastificirane knjižice sa pravilima ratovanja bile deo ratne opreme svakog vojnika, baš kao i puška, gas-maska ili šlem.

Budući da se Gojovićev iskaz odnosi samo na rad vojnog pravosuđa, a general Đorđević je u to vreme bio pomoćnik ministra policije, sudija Parker je pitao ko je bio zadužen za procesuiranje zločina koje su 1999. godine počinili pripadnici MUP Srbije. Svedok odgovara da je to bilo u nadležnosti civilnih sudova. Odbrani je stalo da ukaže da na Kosovu nije bilo rasprostranjenih zločina počinjenih od strane vojske, jer se Đorđević tereti da je zajedno sa drugim visokim policijskim ali i vojnim zvaničnicima učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog proterivanja Albanaca sa Kosova.

Radomir Gojović se, podsetimo, kao svedok odbrane u martu 2005. pojavio i na suđenju nosiocu tog udruženog zločinačkog poduhvata Slobodanu Miloševiću, ali je u dokaze danas uveden samo transkript njegovog iskaza iz predmeta "Kosovske šestorke" iz oktobra 2007. godine.

Dijeljenje sadržaja