Mada je uporno hvalio rad vojnog pravosuđa za vreme ratnog stanja 1999. godine, bivši vojni sudija Radomir Gojović dozvolio mogućnost da istraga ubistva oko 120 albanskih civila u selu Izbica nije bila adekvatna, jer su tela ubijenih pronađena u masovnoj grobnici u Petrovom Selu. Po njemu je premeštanje leševa sa Kosova u Srbiju, za šta se između ostalog tereti general Đorđević, bio čin "van svake pameti"


Broj istraga i krivičnih prijava podnesenih protiv pripadnika Vojske Jugoslavije za vreme sukoba na Kosovu 1999. godine ide u prilog tvrdnji tadašnjeg načelnika Pravne uprave Generalštaba VJ Radomira Gojovića da je vojno pravosuđe bilo vrlo efikasno. Na završetku glavnog ispitivanja na suđenju policijskom generalu Vlastimiru Đorđeviću, optuženom za ubistva i proterivanja kosovskih Albanaca u vreme NATO intervencije, Gojović je, naime, rekao da je protiv pripadnika vojske od 24. marta do 21. juna 1999. godine podignuto impozantnih 18.541 krivična prijava.

Kada se, međutim, malo "zagrebe" ispod površine suvih statističkih podataka, vidi se da se samo manji broj krivičnih prijava odnosi na ratne zločine, a da se taj broj dodatno drastično smanjuje kada su u pitanju završeni, odnosno presuđeni predmeti. U izveštaju o radu vojnog pravosuđa koji je u junu 1999. godine sačinio Gojović se navodi da se 88 odsto procesuiranih zločina odnosi na neodazivanje na vojni poziv i dezerterstvo, a svega 12 odsto na "ostala krivična dela", među kojima su i zločini protiv civila.

Odgovarajući na pitanja tužiteljice Gopalan, Gojović je priznao da do kraja NATO intervencije vojni sudovi nisu doneli nijednu presudu za ubistvo i proterivanje civila, što su zločini koji su deo udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem trajnog proterivanja Albanaca sa Kosova, u kojem je, po optužnici, učestvovao general Đorđević.

Ukazujući na (ne)efikasnost vojnog pravosuđa, tužiteljica je pomenula slučaj majora Slobodana Stošića koji je u nekoliko predmeta bio optužen za učešće u ubistvima više desetina kosovskih Albanaca ali su postupci zbog nedostatka dokaza obustavljeni. Trojica njemu podređenih vojnika su, doduše, prvostepeno osuđeni za ubistva civila, ali je Vrhovni vojni sud u žalbenom postupku poništio presudu. Gojović objašnjava da se tokom suđenja pokazalo da "taj čovek" nije naredio ubistva civila, a nije umeo da kaže šta je na ponovljenom suđenju bilo sa trojicom Stošićevih vojnika.

Tužiteljica je ukazala i na istragu zločina nad oko 120 albanskih civila u selu Izbica. Iako je taj incident vojni tužilac još u maju 1999. godine okarakterisao kao ubistvo, postupak je, objašnjava Gojović, "još uvek u toku". Tužiteljica je sugerisala da se istraga toliko odužila i zbog činjenice da na leševima iz Izbice nije urađena adekvatna forenzička analiza i da su oni, umesto toga, prebačeni u masovnu grobnicu otkrivenu nekoliko godina kasnije u Petrovom Selu u Srbiji. Svedok je dozvolio mogućnost da istraga zločina u Izbici nije bila adekvatna i dodao da je premeštanje leševa sa Kosova u Srbiju svakako bio čin "van svake pameti" i da mu nije jasno čime se vodio onaj ko je to učinio. Odgovornost za taj postupak "van svake pameti" je, podsetimo, jedan od zločina koji tužilac stavlja na teret generalu Đorđeviću.

Dijeljenje sadržaja