Odbrana Mladena Markača dokazivala da je talas kriminala koji je zahvatio Krajinu nakon "Oluje" bio sasvim normalan u postkonfliktnoj situaciji, sa čim se saglasio veštak odbrane Kristofer Albiston, navodeći da je slično bilo i u Severnoj Irskoj i na Kosovu po završetku sukoba. Branilac je potom tražio od svedoka da situaciju u Krajini uporedi i sa naletima kriminalaca u Nju Orleansu nakon "Katrine" i u Parizu po završetku velikih uličnih nereda


Priliku da unakrsno ispita britanskog veštaka za policijska pitanja Kristofera/Christopher Albistona na početku današnjeg zasedanja iskoristila je obrana bivšeg zapovednika hrvatske specijalne policije Mladena Markača. Branilac Goran Mikuličić je dokazivao da je povećanje kriminaliteta nakon "Oluje" bilo normalna pojava i da policija nije bila u stanju da se obračuna sa počiniocima. Albiston svedoči za odbranu bivšeg zapovednika Zbornog mesta Knin Ivana Čermaka, koji se zajedno sa generalima Gotovinom i Markačem tereti za zločine nad srpskim civilima i njihovom imovinom za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine.

Osim što je odricao Čermakovu vezu sa civilnom policijom, Albiston je u jučerašnjem glavnom iskazu rekao da policija u to vreme nije raspolagala dovoljnim ljudskim i tehničkim resursima kako bi se obračunala sa talasom pljački i paljevina u tek oslobođenom području. Sugerišući da je nalet kriminalaca normalan u postkonfliktnim situacijama, branilac Mikuličić je zamolio svedoka da se priseti iskustava iz Severne Irske i Kosova gde je boravio kao visoki policijski zvaničnik neposredno nakon sukoba.

Britanski veštak je rekao da su i u tim situacijama kriminalci i gangsteri raznih vrsta pokušali da iskoriste činjenicu da red i mir još nisu u potpunosti uspostavljeni. Kada je branilac otišao i korak dalje tražeći od svedoka da situaciju u Krajini uporedi i sa naletima kriminalaca u Nju/New Orleansu nakon uragana "Katrina" i u Parizu posle uličnih nereda, na prigovor optužbe prekinuo ga je predsedavajući sudija ukazujući da nema osnova za takva pitanja, budući da svedok nije neposredno učestvovao u tim situacijama.

Zatim je unakrsno ispitivanje preuzela tužiteljica Katrina Gustafson, koja se osvrnula na Albistonov zaključak da general Čermak, po vojnim zakonima i propisima, nije imao nikakvih nadležnosti nad civilnom policijom u oslobođenom području. Pitala ga je na osnovu čega je onda zaključio da se optuženi general nakon "Oluje" bavio normalizacijom života u Kninu i okolini, kao i odnosima sa medijima i predstavnicima međunarodne zajednice, budući da ni to nije navedeno kao njegova obaveza ni u jednom pravnom dokumentu. Albiston odgovara da je do takvih zaključaka došao na osnovu onoga što je Čermak radio u praksi.

Optužba dokazuje da je optuženi isto tako u praksi izdavao naređenja civilnoj policiji. Tužiteljica je predočila izveštaj UN misije u Krajini u kojem se navodi da je Čermak obećao međunarodnim posmatračima da "će izdati uputstvo" policiji da sa njima učestvuje u zajedničkim patrolama. Za Albistona to i dalje ne znači da je zapovednik kninskog Garnizona imao ovlasti nad policijom. Po njemu, iz pomenutog dokumenta se može zaključiti samo da je Čermak "imao utisak" da ima ovlašćenja da izdaje operativna uputstva policiji, ali to ne znači da je tako zaista i bilo.

Svedok nije u potpunosti odbacio sugestiju da je predsednik Tuđman možda nezvanično Čermaku dodelio ovlašćenja nad civilnom policijom, naglašavajući da se takvom hipotezom nije bavio u svom izveštaju.

Unakrsno ispitivanje Kristofera Albistona se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja