Veštak odbrane za policijska pitanja Kristofer Albiston tvrdi da general Ivan Čermak nije imao nadležnosti nad jedinicama hrvatske civilne policije u Kninu i okolini, a da im je informacije o zločinima dostavljao u skladu sa dužnostima "običnog građanina i državnog zvaničnika" a ne kao nadređeni oficir


U nastojanju da pobije navode optužnice o nadležnosti Ivana Čermaka nad civilnom policijom u Krajini nakon "Oluje", odbrana je u svojstvu veštaka angažovala bivšeg dugogodišnjeg zvaničnika britanske policije Kristofera/Christopher Albistona. U dokaze je danas uveden njegov ekspertski izveštaj u kojem je detaljno obrazložio zašto smatra da Čermak kao zapovednik Zbornog mesta Knin nije mogao da komanduje i rukovodi policijskim jedinicama na terenu. Ivan Čermak se zajedno sa generalima Gotovinom i Markačem tereti za zločine nad Srbima za vreme i nakon operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine.

U optužnici se navodi da je Čermak učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine, između ostalog i time što je "dozvoljavao i poricao kažnjive radnje" nad srpskim civilima, iako je mogao da ih spreči izdavanjem naređenja pripadnicima vojne i civilne policije. Albiston, međutim, tvrdi da je Čermakov odnos sa civilnom policijom bio isključivo "kooperativne naravi" i da on ni po jednom zakonu i propisu nije bio deo policijske hijerarhije. Na početku dokaznog postupka odbrane vojni veštak Franjo Feldi je negirao i nadređenost optuženog generala nad vojnom policijom.

Albiston kaže da je za potrebe ekspertskog izveštaja pregledao od dve do četiri hiljade različitih dokumenata iz vremena nakon operacije "Oluja" i zaključio da je za rad civilne policije na terenu bio nadležan isključivo pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Joško Morić. Pod njegovom, a ne Čermakovom, komandom su, tvrdi, bili načelnik Zadarsko-kninske uprave Ivica Cetina i šef policije kninskog kotara Čedo Romanić.

Britanski veštak kaže da je pogrešna tužiočeva teza po kojoj je Čermak bio odgovoran za istrage zločina nad Srbima kao i za hapšenje počinilaca. To se, objasnio je, vidi iz brojnih policijskih dokumenata u kojima Morić zahteva da se prekine sa učestalim pljačkama i paljenjima napuštenih srpskih kuća i da mu o preduzetim koracima podređeni policajci pošalju izveštaje. Iz dokumenata se, doduše, vidi i da se Čermak s vremena na vreme "mešao" u pitanja vezana za zločine, ali, tvrdi svedok, samo "u svojstvu osobe za vezu". Drugim rečima, on je samo prosleđivao informacije o krivičnim delima koje je dobijao od međunarodnih posmatrača. To je, naglašava Albiston, bila njegova dužnost "kao građanina i državnog službenika", na osnovu čega se ne mogu izvoditi zaključci o njegovoj komandnoj ulozi nad policijom.

Ipak, svedok je u toku pregleda dokumenata naišao i na nekoliko zapovedi generala Čermaka upućenih civilnoj policiji na području Zbornog mesta Knin. On, međutim, smatra da se, iako su tako nazvana, "zbog stila kojim su pisana" teško može reći da se radi o pravim policijskim naređenjima. Jedan od "stilskih problema" odnosi se i na dokumente u kojima se policajcima obraća sa "štovana gospodo" što, smatra svedok, nije svojstveno policijskom diskursu. Takođe, naređenja su adresirana na nekoliko primalaca i ne navodi se ko bi trebalo da ih izvrši.

Dijeljenje sadržaja