Na žalbenoj raspravi tužilaštvo je tražilo da se bivši ministar makedonske policije Ljube Boškoski proglasi krivim za propust da istraži i kazni zločine podređenih u selu Ljuboten. Odbrana Johana Tarčulovskog smatra da presuda kojom je on proglašen krivim i osuđen na kaznu od 12 godina zatvora "nije zasnovana na dokazima"


Na žalbenoj raspravi u predmetu Ljuboten optužba je danas zatražila da se preinači oslobađajuća presuda Ljubetu Boškoskom, bivšem ministru unutrašnjih poslova Makedonije, te da se on proglasi krivim za propust da istraži zločine podređenih i kazni počinioce. Branioci Johana Tarčulovskog koji je presudom iz jula 2008. osuđen na kaznu od 12 godina zatvora, zatražili su da bivši policajac, "zbog nedostatka direktnih dokaza", bude oslobođen po svim tačkama ili da njegova kazna bude značajno umanjena. Tarčulovski je proglašen krivim za ubistvo tri makedonska Albanca, spaljivanje najmanje 12 kuća i nehumano postupanje nad oko dvadeset meštana Ljubotena, 12. avgusta 2001. godine.

Obrazlažući žalbu na oslobađajuću presudu Boškoskom, tužilac je istakao da nadređeni ima "obavezu da preduzme sve mere kako bi kaznio počinioce" jer ako to ne učini, podređeni će smatrati da je njihovo ponašanje prihvatljivo i biće ohrabreni da čine nove zločine. Puko "izveštavanje o zločinu" i "delegiranje nadležnosti da se zločin istraži", po tužiocu, ne oslobađa nadređenog komandne odgovornosti, čija je obaveza "da osigura da počinioci budu kažnjeni". On je imao "moć da kontroliše policiju, da naloži da se zločini istraže, bio je čovek velike energije i snage i znao je za zločine u Ljubotenu" a jedino što ga je zanimalo, po tužiocu, je bilo da utvrdi da li su ubijeni "teroristi" bili meštani ili su u selu potražili sklonište.

S druge strane, branilac Boškoskog smatra da je nadređeni imao dve mogućnosti – ili da sam preduzme mere kako bi istražio zločine i kaznio počinioce ili da delegira odgovornost za istragu i kažnjavanje na podređene, što je po braniocu on i učinio.

Branioci Johana Tarčulovskog su ponovili argument na kojem su insistirali tokom suđenja: da je u Ljubotenu preduzeta legitimna policijska akcija "obračuna sa teroristima". Odbrana ukazuje da "suverene države imaju pravo da reaguju na terorističke napade" i da bi, ako veće presudi drugačije i prihvati argumente tužilaštva, to značilo da će "borba protiv domaćeg terorizma biti nemoguća".

Branioci su ukazali da se prvostepena presuda ne zasniva na dokazima i da su sudije "izmislile" da je Tarčulovski planirao, podstrekivao i naredio zločine u Ljubotenu. Alen Deršovic/Alan Dershowitz je tvrdio da "u ovom predmetu nema direktnih dokaza o bilo kakvom ratnom zločinu već samo o posledicama zločina". Ne želeći da, kako je rekao, "umanji značaj ubistava i nehumanog postupanja u Ljubotenu", branilac je istakao da se "u ovom predmetu ne može govoriti o konfliktu koji potpada pod nadležnost Tribunala". "Ideja da se primeni nadležnost na mali slučaj i mali konflikt ima opasne posledice i za međunarodno pravo i Tribunal", rekao je branilac dodajući da je njegov klijent, "taj mladi i neiskusni čovek, jedini koji je zatvoru zbog makedonskog konflikta" što je, po njemu, "prepreka za mir".

Tužilac je zatražio da se žalba odbrane odbaci, ukazujući da je operacija u Ljubotenu predstavljala "napad na civilno stanovništvo" i "odmazdu" za ubistvo 8 makedonskih vojnika u obližnjem selu 10. avgusta 2001.

Predsedavajući Žalbenog veća Patrik/Patrick Robinson nije nagovestio kada bi mogla da se očekuje konačna presuda u ovom predmetu.

Dijeljenje sadržaja