Odbrana traži prevremeno oslobađanje Johana Tarčulovskog nakon što je osuđeni odslužio polovinu zatvorske kazne od 12 godina koja mu je izrečena zbog zločina nad makedonskim Albancima u Ljubotenu kraj Skoplja

Branioci Johana Tarčulovskog, makedonskog policajaca osuđenog na kaznu od 12 godina zatvora, zatražili su danas njegovo puštanje na prevremenu slobodu, ukazujući da je odslužio polovinu izrečene kazne.

Žalbeno veće je u maju prošle godine potvrdilo prvostepenu presudu kojom je Tarčulovski proglašen krivim zločine nad makedonskim Albancima počinjene 12. avgusta 2001. godine u selu Ljuboten kraj Skoplja i odmerena mu je kazna od 12 godina zatvora. Istovremeno bivši ministar policije Ljube Boškoski, koji je takođe bio optužen za zločine u Ljubotenu, je oslobođen odgovornosti za propust da istraži zločine i kazni počinioce.

Dosadašnja praksa Tribunala je da se haški osuđenici na prevremenu slobodu puštaju posle najmanje dve trećine izdržane kazne, mada imaju pravo da podnesu zahtev za oslobađanje i pre toga, ukoliko je to u skladu sa zakonom države u kojoj su na odsluženju kazne. Kako se Tarčulovskom u kaznu uračunava vreme koje je od marta 2005. proveo u pritvoru UN u Sheveningenu/Scheveningen, a još uvek nije prebačen u drugu zemlju na izdržavanje kazne, njegovi branioci se u svom zahtevu pozivaju na makedonski krivični zakon. Taj zakon predviđa da osuđenik može da bude pušten na slobodu nakon polovine izdržane kazne, a u izuzetnim slučajevima i nakon trećine vremena provedenog u zatvoru.

Branioci ističu da se Tarčulovski primereno i s poštovanjem ponaša prema osoblju Pritvorske jedinice UN, te da je "srdačan u odnosu sa ostalim pritvorenicima koje ne deli prema nacionalnoj ili religijskoj pripadnosti", već im povremeno "pruža podršku u teškim trenucima". U prilog odluci o prevremenom puštanju na slobodu branioci sugerišu sudijama da uzmu u obzir da je Tarčulovski "relativno mlad" i da je njegova supruga pod "ogromnim i neizdrživim" pritiskom pošto sama brine o dvoje dece, koja će imati "dugoročne psihološke posledice".

Sudska veća i predsednik Tribunala su do sada odbijali sve zahteve optuženih da budu prevremeno oslobođeni i pre nego što odsluže dve trećine izrečene kazne.

Dijeljenje sadržaja