Svedočeći u odbranu Ante Gotovine, bivši pripadnik 15. domobranske pukovnije Veselko Bilić priznao više zločina nad srpskim civilima nakon operacije "Oluja", uključujući i ubistvo jedne starice, ali kaže da je to uradio "na svoju ruku" i da bi "kriminalci i ubojice" poput njega trebalo da sede na optuženičkoj klupi - a ne "nevini generali"


Posle jučerašnjeg izvođenja dokaza o reakciji hrvatskog pravosuđa na ubistva srpskih civila u krajinskim selima Gošići i Varivode, odbrana Ante Gotovine nastavlja da dokazuje da su ratni zločini nakon "Oluje" bili procesuirani. Branioci su u tu svrhu kao svedoka pozvali bivšeg vojnika 15. domobranske pukovnije Veselka Bilića, osuđenog pred hrvatskim sudom za ubistvo jedne srpske starice na sedam i po godina zatvora.

Opisujući kako je došlo do tog zločina, Bilić je ponudio prilično neuverljivu priču. Tvrdi da je u selo Paviće otišao kako bi pronašao izvesnog "četnika Zdravčinu" da bi mu se osvetio jer mu je pre rata ošamario oca. Tvrdi da je par dana ranije video Zdravčinu kako razgovara sa meštankom Darom Milošević, pa je odlučio da ga potraži u njenoj kući. U Paviće je došao početkom septembra 1995. godine i upao u kuću pomenute starice pošto mu se učinilo da čuje razgovor između nje i čoveka kojeg je tražio. Viknuo joj je: "S kim razgovaraš, četnikušo", na šta je ona uzvratila: "Đavo ti sreću ustašku, beži iz moje kuće". Tada je Bilić, kako je rekao, "sekundarno" odnosno momentalno pucao i ubio staricu.

Nedugo zatim, Bilića je uhapsila vojna policija i predala ga civilnim vlastima koje su ga pritvorile, a potom i osudile na osam godina zatvora, s tim da je kazna u žalbenom postupku umanjena za šest meseci. Odslužio je, kaže, svega tri i po godine, jer je predsednik Franjo Tuđman uvažio njegove zamolbe i pomilovao ga u dva navrata po dve godine. Bilić je nedavno prvostepenom presudom osuđen na godinu dana zatvora i zbog seksualnog uznemiravanja jedne srpske starice u selu Gorica u septembru 1995. godine.

Optužba od početka suđenja generalima Gotovini, Čermaku i Markaču tvrdi da su u redove Hrvatske vojske, naročito u domobranske jedinice, primljeni ljudi sa debelim kriminalnim dosijeima, za koje se znalo da bi mogli počiniti zločine na oslobođenoj teritoriji nakon "Oluje". Zato je tužilac Vespi/Waespi pitao Bilića da li je istina da je pre početka operacije osam puta osuđivan za teške pljačke, oštećenja imovine i tuče, zbog čega je odležao između pet i šest godina zatvora. Ovaj je kroz zube procedio da je to tačno, ali da je te stvari "potisnuo u sebi".

Pošto je svedok potvrdio navod odbrane da u vreme počinjenja zločina nad dve srpske starice nije bio pripadnik HV jer je 18. avgusta 1995. godine demobilisan, tužilac je predočio deo izjave koju je Bilić pre desetak dana dao odbrani. Tu se navodi da je i nakon demobilizacije ostao pod oružjem i "izvršavao zadaće u skladu sa svojim mogućnostima". Bilić je objasnio da se radilo o čuvaju vodotornja i dve crkve u blizini Kistanja, kao i hvatanje "zaostalih četničkih grupa", mada iz njegovih odgovora proističe da je zadatke izdavao sam sebi.

Na samom kraju iskaza, Bilić je, odgovarajući na pitanja predsedavajućeg sudije, naglasio da je "sva nedela počinio na svoju ruku" bez znanja vojnih struktura i da je Tribunal pogrešio jer sudi trojici generala. "Zarobili ste ovde nevine ljude, na optuženičkoj klupi bi trebali da sede kriminalci i ubojice kao što sam ja, a ne naši generali", zaključio je Bilić.

Dijeljenje sadržaja