Bivši vojni policajac Boris Milas rekao da je imao utisak da je u Krajini nakon "Oluje" spaljeno oko 200 kuća i tvrdi da se to nikako ne može nazvati "široko rasprostranjenim" razaranjem. Odmah zatim je, međutim, potvrdno klimnuo glavom kada je upitan da li se preko hiljadu paljevina, navedenih u izveštaju načelnika hrvatske Vojne policije Mate Laušića, može nazvati "široko rasprostranjenim" spaljivanjima


Bivši načelnik kriminalističke službe 72. bojne vojne policije HV Boris Milas je u današnjem u iskazu nastojao da potvrdi dve teze odbrane Ante Gotovine, na čiji poziv je došao u Hag. Prvo, da optuženi general nije imao nadležnosti nad vojnom policijom za vreme i nakon operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine, kada su počinjeni brojni zločini za koje se zajedno pored Gotovine terete i generali Čermak i Markač, i, drugo, da pljačke i paljevine napuštenih kuća nisu bile široko rasprostranjene, kako su to tvrdili brojni međunarodni posmatrači koji su svedočili na poziv optužbe.

Milas tvrdi da je dan pred "Oluju", 3. avgusta 1995. godine, održan sastanak na kojem su se njemu i drugim časnicima 72. bojne predstavila dva oficira iz Zagreba - Ivan Jurić i Ante Glavan - koji su po naređenju načelnika Uprave vojne policije Mate Laušića praktično preuzeli komandu nad 72. bojnom. Komandni lanac je, tvrdi, izgledao tako što je krim-služba referisala natporučniku Glavanu, a komandant bojniku Juriću, a svi podaci su se potom slivali u Upravu vojne policije odakle su, inače, stizala naređenja. Milasovo svedočenje je tako u direktnoj suprotnosti sa iskazom načelnika Uprave vojne policije Mate Laušića koji je tvrdio da su vojni policajci u Krajini nakon "Oluje" bili pod Gotovininom komandom i da je, u skladu s tim, na njemu bila odgovornost za otkrivanje i kažnjavanje počinilaca zločina iz redova HV.

Gotovinin branilac Luka Mišetić je u današnjem nastavku ispitivanja pokrenuo pitanje uništavanja napuštenih srpskih kuća nakon "Oluje" i predočio pismo specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Jasušija Akašija/Yasushi Akashi od 16. avgusta 1995. godine u kojem navodi da u Krajini "gore cela sela" kao što su Kistanje, Đevarske i Otrić i da je u sektoru Jug zapaljeno oko 200 kuća. Taj broj, rekao je Milas, otprilike odgovara onome što je on video u Krajini nakon "Oluje" ali tvrdi da nisu gorele sve, nego samo po nekoliko kuća u pomenutim selima. Svedok je izričito tvrdio da se ono što je on video nikako ne može nazvati "široko rasprostranjenim i masovnim paljenjem" na području Krajine, uz ogradu da nakon 16. avgusta 1995. godine nije provodio mnogo vremena na oslobođenoj teritoriji.

Dokazujući da su u paljevinama srpskih kuća učestvovali pre svega civili, branilac je predočio izveštaj generala Laušića ministarstvu odbrane iz decembra 1995. godine u kojem se navodi da je civilna policija do tada podnela više od hiljadu krivičnih prijava protiv počinilaca tog zločina, dok je vojna policija vodila tek 15 istraga. Na to se nadovezao predsedavajući sudija i upitao svedoka da li je više od hiljadu brojka koja bi zadovoljila formulaciju "široko rasprostranjenih paljevina". Milas je prvo rekao da je to "vrlo velik broj", da bi na ponovljeno pitanje sudija potvrdno klimnuo glavom.

U drugom delu zasedanja tužiteljica Mahindaratne je počela unakrsno ispitivanje Borisa Milasa.

Dijeljenje sadržaja