U unakrsnom ispitivanju, Mile Mrkšić objasnio zašto smatra da je hrvatski artiljerijski napad bio usmeren na civile i zašto se oni nisu vratili svojim kućama, mada je planom krajinskog rukovodstva o evakuaciji to bilo predviđeno


Tužilac Ruso/Russo je u unakrsnom ispitivanju omogućio svedoku Gotovinine odbrane Miletu Mrkšiću da "razradi" neke svoje tvrdnje iz glavnog iskaza i tako potvrdi neke od navoda optužnice u većoj meri nego što su to činili mnogi svedoci optužbe, uključujući i nekolicinu vojnih veštaka. General Mrkšić je u vreme operacije "Oluja" – tokom i nakon koje su počinjeni zločini za koje se terete hrvatski generali Gotovina, Čermak i Markač - bio komandant Srpske vojske Krajine (SVK).

Upitan da pojasni svoj navod iz glavnog ispitivanja o preciznom artiljerijskom napadu Hrvatske vojske (HV) na pojedine vojne mete u gradu, a potom i "nasumičnom gađanju" gradova, Mrkšić je rekao da je i sam bio "iznenađen" ponašanjem neprijateljske vojske. Umesto da nastave sa korišćenjem preciznih projektila na navođenje i udare sa malobrojnih vojnih meta u Kninu preusmere na prve linije fronta, hrvatski artiljerci su nepreciznim višecevnim raketnim bacačima otvorili paljbu na naseljena mesta u unutrašnjosti Krajine u kojima nije bilo borbenih jedinica.

Opisujući napad na Knin, svedok je rekao da je tokom prvog dana operacije "Oluja" 4. avgusta 1995. godine granatiran ceo grad, osim baze misije UN. Kaže da rakete koje su korišćene nemaju veliku razornu moć, ali stvaraju takav zvuk koji "izluđuje stanovništvo". Tvrdi da je posle prvih artiljerijskih udara na grad na ulicama video uplakanu decu i uspaničene žene koje su istrčale iz kuća "ne stigavši čak ni da se obuku".

"Cilj je bio da se zaplaši civilno stanovništvo kako bi srpski borci trčali kućama da vide šta im se dešava s porodicama, što bi onda poljuljalo prve linije odbrane", sumirao je Mrkšić svoju "artiljerijsku analizu" napada na Krajinu. Istu tezu tužilac je dokazivao uvođenjem u dokaze transkripata Brionskog sastanka od 31. jula 1995. godine na kojem je hrvatski predsednik Tuđman u obraćanju visokim vojnim i policijskim zvaničnicima istakao da je važno "da civili prvi krenu, jer će potom za njima krenuti i vojska".

Budući da je granatiranje gradova označio glavnim razlogom odlaska krajinskih civila, tužilac ga je pitao da pojasni značaj odluke krajinskog rukovodstva o evakuaciji stanovništva donesene popodne 4. avgusta 1995. godine. Svedok tvrdi da bi se narod sklonio od napada i da takve odluke nije bilo, ali da bi se svi vratili kućama čim bi opasnost prošla. "Niko neće dobrovoljno napustiti onu svoju kućicu, zemljicu i kravicu, samo zato što mu je ćef", rekao je Mrkšić i dodao da je evakuacija trebalo da bude samo privremeno rešenje u iščekivanju reakcije međunarodne zajednice. Kako do nje nije došlo, a uslovi u ličkom gradu Srb, gde se okupilo najviše izbeglica, postali nepodnošljivi, civili i vojska su nastavili da beže put Bosanskog Petrovca i Banja Luke.

Mrkšićev iskaz će biti okončan sutra pre podne nakon dodatnog ispitivanja od strane Gotovininog branioca Luke Mišetića.

Dijeljenje sadržaja