Bivši komandant vojske RSK Mile Mrkšić tvrdi da je bio začuđen preciznošću hrvatske artiljerije u napadima na vojne ciljeve za vreme "Oluje", ali kaže da je usledio "nasumični napad" na civilne mete u gradovima. Mrkšićev "nesporazum" sa Martićem traje do danas


Početak operacije "Oluja" rano ujutro 4. avgusta 1995. godine obeležilo je granatiranje vojnih objekata u Kninu "neverovatnom preciznošću", rekao je u nastavku iskaza na suđenju generalima Gotovini, Čermaku i Markaču poslednji komandant Srpske vojske Krajine (SVK) Mile Mrkšić. Dodao je, međutim, da je bio začuđen zbog čega se tako nije i nastavilo, već se prešlo na "nasumične napade" po civilnim ciljevima u Kninu i širom Krajine. Da su nastavili kako su počeli, hrvatski komandanti su, kaže, mogli da "odseku" i opkole brojne jedinice SVK, ali oni, objasnio je, "nisu odsecali nego su gurali i zastrašivali", sa ciljem da proteraju civile.

U nastojanju da dokaže da razlog odlaska civila nije bio hrvatski napad, nego odluka krajinskih vlasti, branilac Luka Mišetić je predočio naređenje predsednika RSK Milana Martića o evakuaciji stanovništva izdatog popodne 4. avgusta 1995. godine. Budući da je svedok juče tvrdio da se radilo samo o privremenom sklanjanju stanovništva u Liku, branilac je danas prikazao video snimak u kojem bivši gradonačelnik Knina Drago Kovačević tvrdi da je Mrkšić na jednom sastanku krajinskog rukovodstva prvog dana "Oluje" tražio da se sa evakuacijom nastavi i dalje od Like, put Bosanskog Petrovca i Banja Luke. Mrkšić odgovara da to nije tačno jer on "nikad ne bi menjao već donesenu odluku" vojnog i političkog vrha.

Da je plan bio da se civili premeste dalje od Like, po braniocima se vidi i iz toga što su, prema dokumentima UN, srpske vlasti od mirovnih snaga tražile gorivo za prevoz 32.000 izbeglica upravo do Petrovca i Banja Luke. "To je psihologija našeg naroda, da uzme što god može više. Ako mu treba benzina za pedeset kilometara, on će uzeti za dvesta", objasnio je Mrkšić.

U nastavku se raspravljalo o tome da li je "bežanija", kako je juče Mrkšić nazvao odlazak krajinskog stanovništva, zahvatila i vojsku, što tvrdi tužilac, ili je SVK nastojala da se odupre hrvatskim napadima, što je stav odbrane. O tom pitanju su se nakon "Oluje" lomila koplja i u samom krajinskom rukovodstvu. U jednom nastupu na banjalučkoj televiziji u jesen 1995. godine, Milan Martić je optužio Mrkšića da je - po odluci koja je više meseci pre "Oluje" doneta u Beogradu - povukao vojsku i prepustio Krajinu Hrvatima. Braneći sebe, Mrkšić je na određen način pomogao Gotovininoj odbrani, rekavši da su Martićeve tvrdnje "naknadna pamet" i objašnjavajući da su se snage SVK, pošto su isterane iz Knina, povukle na rezervne položaje. Jedini navod iz tog TV nastupa bivšeg predsednika RSK sa kojima se svedok složio bila je Martićeva tvrdnja da je 4. avgusta uveče naredio granatiranje Zagreba ali da je Mrkšić to odbio.

Martićev cilj je, po svedoku, bio da na njega prebaci krivicu za gubitak Krajine. "Ja tu krivicu do danas nosim i zato sam zahvalan Gotovininim braniocima što su me pozvali da ovde svedočim", rekao je Mrkšić, negirajući da je bio čovek Miloševića i Srbije u Krajini. Tvrdi da mu je posle pada Krajine jedno vreme bio zabranjen ulazak u Srbiju, da je potom stavljen u kućni pritvor, prevremeno penzionisan i završio kao prodavac na zelenoj pijaci.

Glavno ispitivanje Mileta Mrkšića je danas okončano, a od nedelje će odgovarati prvo na pitanja branioca Mladena Markača, a potom i tužioca.

Dijeljenje sadržaja