Prvog dana iskaza na suđenju hrvatskim generalima optuženim za zločine u "Oluji", bivši komandant vojske krajinskih Srba Mile Mrkšić rekao da je na to mesto postavljen na insistiranje Slobodana Miloševića koji mu je, pozivajući se na dogovor sa Tuđmanom, naložio da stabilizuje vojno-političku situaciju u RSK i tako stvori preduslove za pregovore sa Hrvatima


Mada je prethodnih dana davao signale da "možda neće biti sklon" da svedoči na poziv Gotovinine odbrane, bivši komandant Srpske vojske Krajine (SVK) Mile Mrkšić se danas pojavio u sudnici i odgovorio na prva pitanja branioca, doduše uz malu ogradu. Rekao je da će početi iskaz i bez prisustva svojih advokata, ali je upozorio sudije da "moraju da paze šta on radi u sudnici" jer bi mogao da kaže nešto na svoju štetu. Pošto ga je sudija uverio da će tako i biti, kao i da se sutra očekuje dolazak njegovog advokata Domazeta, Mrkšić je dao svečanu izjavu da će govoriti samo istinu čime je njegovo svedočenje otvoreno.

Odgovarajući na pitanja Gotovininog branioca Luke Mišetića, svedok je rekao da je krajem maja 1995. godine, nekih dva meseca pre početka operacije "Oluja", sa mesta pomoćnika ministra odbrane u vladi SR Jugoslavije na zahtev Slobodana Miloševića premešten na mesto prvog čoveka Srpske vojske Krajine (SVK). Odmah nakon što je skupština krajinskih Srba potvrdila imenovanje, otišao je u Karađorđevo na sastanak sa Miloševićem koji mu je navodno rekao da se pitanje Krajine "više ne može rešiti vojno nego politički" i da se mora ići "na suživot sa Hrvatima". Zato je, kaže, trebalo osnažiti vojsku RSK, vratiti poverenje naroda u nju, što bi bio preduslov da se političari obe strane nateraju za pregovarački sto. "Sa Franjom sam dogovorio da ti damo pet meseci da konsoliduješ vojsku kako bi se sprečio rat", rekao je navodno tada Milošević, misleći na predsednika Hrvatske Tuđmana sa kojim je, po Mrkšiću "bio dobar".

Svedok kaže da je pokušao da profesionalizuje krajinsku vojsku jer se suočio sa nedostatkom kvalitetnih kadrova, budući da su najbolji borci otišli u Srbiju "baveći se švercom" a da su pod oružjem "ostale samo ćaće" da brane svoje kuće. Cilj mu je, kaže bilo vraćanje na stanje iz 1994. godine kada je SVK sigurnije držala svoje pozicije zbog čega je prioritet trebalo da bude napad na Dinaru i liniju Grahovo-Livno. Milošević je, međutim, mislio drugačije, pa je naredio da se delovanje usmeri ka Cazinskoj krajini i pomogne snagama Fikreta Abdića da se obračunaju sa Petim korpusom Armije BiH. U operaciji pod nazivom "Pauk" su, kaže, učestvovale i snage Republike Srpske i srpske Državne bezbednosti. Prvo je rekao da su "komandu Pauka" činili ljudi iz Srbije, a onda je priznao da je u jednom trenutku i sam preuzeo komandovanje operacijom.

Mrkšićevi odgovori su s jedne strane išli na ruku Gotovininoj odbrani koja tvrdi da su se konci u Krajini vukli iz Beograda, da je Hrvatska imala razloga da se plaši ulaska srpskih združenih snaga u Bihać i "ponavljanja Srebrenice", kao i da je u leto 1995. godine krajinska vojska bila jača nego što to tvrdi tužilac. S druge strane, Mrkšić je tvrdio da najelitnije jedinice SVK nisu bile ni naročito velike ni opasne.

Na početku iskaza svedok je naglasio da je predugo ćutao i da "već 14 godina u sebi nosi teret". Danas, kad je konačno progovorio, često je davao preopširne odgovore pričajući prebrzo da bi ga prevodioci mogli "stići", zbog čega je u više navrata opomenut. Mile Mrkšić, inače, čeka na transfer u neku od u zemalja u kojoj će služiti 20-godišnju kaznu zatvora na koju je u maju ove godine pravosnažno osuđen zbog pomaganja i podržavanja ubistva više od 200 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, nadomak Vukovara, u novembru 1991. godine.

Dijeljenje sadržaja