Prvi svedok optužbe na suđenju generalu Stanislavu Galiću, bivši gradonačelnik Sarajeva Tarik Kupusović, svedočio je o uslovima života u opsednutom i terorisanom gradu i o tome kako su snage koje su ga držale pod blokadom koristile struju i vodu za postizanje ratnih ciljeva

U prvih nekoliko meseci granatiranja i snajperske paljbe Sarajlije su - kako je stanje duha u opsednutom gradu opisao bivši gradonačelnik Tarik Kupusović - "mislili da se iduće sedmice rat mora završiti, jer je nemoguće to što im se dešava." Sedmice su, međutim, prolazile a rat se nije završavao, da bi u oktobru 1992. doživeli novi šok, kada su ostali bez struje i vode. Sarajlije su se tada pitali može li se uopšte preživeti u takvim uslovima.

Tarik Kupusović je prvi svedok optužbe na suđenju generalu Stanislavu Galiću, bivšem zapovedniku Sarajevsko-romanijskog korpusa, optuženog da je granatiranjem i snajperskom kampanjom puna 44 meseca držao civilno stanovništvo Sarajeva u stanju permanentnog terora. Galić je, zapravo optužen samo za "prvo poluvreme" kampanje terora: od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994. Za nastavak te kampanje do zaključivanja Dejtonskih sporazuma optužen je general Dragomir Milošević, koji je avgusta 1994. preuzeo komandu nad Sarajevsko-romanijskim korpusom. Nalog za njegovo hapšenje dostavljen je vlastima u Banja Luci i Beogradu, ali je optuženi i dalje na slobodi.

Bivši gradonačelnik svedočio je o uslovima života u opsednutom i terorisanom Sarajevu i o tome kako su snage koje su držale grad pod blokadom koristile struju i vodu za postizanje ratnih ciljeva. Povukao je paralelu sa Lenjingradom koji je bi pod opsadom 900 dana ali, kako je istakao, "nacističke snage nisu koristile vodu za postizanje ratnih ciljeva." Opisao je kako su tokom pregovora vođenih na Sarajevskom aerodromu, predstavnici srpskih snaga pod pritiskom UN često govorili kako to više neće činiti i kako bi, potom, malo "pustili ventile, da bi ih ubrzo ponovo zatvorili." I tako su, "u ciklusima", otvarali i zatvarali ventile što je, preka Kupusovićevim rečima, "psihički jako pogađalo ljude, tako da su gubili smisao života." Na sličan način su, opisao je svedok, delovali i povremeni prekidi vatre: u ljudima bi se probudila nada da su njihova stradanja završena, da će biti bolje... a onda bi se granatiranja i snajperska paljba obnavljali sa još žešćim intenzitetom i ljudi su gubili nadu da se uopšte može preživeti. Da bi preživeli, iz grada je u prve dve godine rata otišlo preko 100.000 ljudi koje Kupusović opisuje kao "originalne Sarajlije."

Vrlo malo ljudi van Sarajeva, smatra svedok, može da razume one koji su čitav rat proveli u gradu. Kupusović dozvoljava da važi i obratno, odnosno da oni koji su otišli ne razumeju one koji su ostali. "Nije bilo lako ni Sarajlijama izbeglicama, ali tamo gde su otišli nije barem bilo granata i snajpera, niti oskudice u osnovnim životnim potrebštinama, uključujući vodu i struju."

Nakon što je odgovorio na pitanja tužioca Majkla Bleksila/Michael Blaxill, svedok Kupusović je podvrgnut protiv-ispitivanju od strane odbrane generala Galića, koju predvodi advokat Mara Pilipović iz Beograda.

Dijeljenje sadržaja