Bivša hrvatska ministarka pravde i član Tuđmanovog ureda Vesna Škare Ožbolt tvrdi da je predsednik bio "prilično nervozan i ljut" zbog informacija i pljačkama i paljenjima srpskih kuća u Krajini nakon operacije "Oluja", a zakon o privremenom oduzimanju njihove imovine vidi kao instrument da se spreče nova razaranja. Zašto je Čermak ljut na svedokinju?


U nastavku glavnog ispitivanja, svedokinja Gotovinine odbrane Vesna Škare Ožbolt je potvrdila da su nakon operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine u Ured predsednika Tuđmana, u kojem je ona bila pomoćnica predstojnika, dolazile informacije o paljevinama i pljačkama srpskih kuća u Krajini. Generali Ante Gotovina, Ivan Čermak i Mladen Markač se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da se Srbi proteraju iz Krajine, a njihov povratak spreči, između ostalog, i razaranjem kuća koje su tek napustili.

Škare Ožbolt je rekla da su pljačke i paljevine srpskih kuća bile sasvim neočekivane, zbog čega je predsednik Tuđman bio "prilično nervozan i ljut" a čak je govorio o "sabotaži i podmetanju". Zato je njegov ured, tvrdi, tražio da se počinioci otkriju i procesuiraju, što je, po svedokinji, dovelo do pokretanja oko 2.000 postupaka. Kaže da je razaranje napuštene srpske imovine "stavilo mrlju" na napore Hrvatske da reintegriše oslobođeno područje i da je bilo "veoma glupo" uništavati potencijalni smeštaj za raseljene i izbegle hrvatske civile.

Upitana da li je znala za usvajanje Zakona o privremenom oduzimanju imovine koji je, po optužbi, predstavljao još jedan od pokušaja hrvatskih vlasti da spreče povratak krajinskih Srba, svedokinja je rekla da se radilo samo o aktu koji je omogućavao da kuće "ne ostanu prazne i ne budu izložene pljački i paljenju". Bilo je planirano da se u njih privremeno usele hrvatski povratnici, dok se njihove kuće u Krajini ne obnove, ali to, po njoj, nikako nije značilo da će imovina biti trajno oduzeta Srbima. Budući da je Hrvatska bila posvećena zaštiti privatne svojine, osnovana je, kaže, državna agencija za promet nekretninama koja je otkupljivala imovinu Srba koji više "nisu želeli da žive u prethodnim mestima boravka".

U nastavku je Vesna Škare Ožbolt odgovarala na pitanja branioca Stivena Keja/Steven Kay, zastupnika Ivana Čermaka, koga je predsednik Tuđman 5. avgusta 1995. godine imenovao zapovednikom Zbornog mesta Knin. Svedokinja tvrdi da Čermak nije imao vojnu ili policijsku ulogu, pošto je bio poznati privrednik koji je u Knin poslat da normalizuje civilni život, mada se nije tačno znalo na kojoj teritoriji, zbog čega ga je nazvala "vitezom bez zemlje".

Čermakova odbrana od početka procesa nastoji da ukaže da je on igrom slučaja kao privrednik završio na vojnom položaju, a svedokinja je danas to nastojala da potkrepi jednom anegdotom. Kada je, naime, jednom prilikom između 2003. i 2006. godine, dok je bila ministar hrvatskog pravosuđa, posetila Čermaka u Pritvorskoj jedinici u Sheveningenu/Scheveningen, on joj je rekao: "Ovde sam zbog vas, vi iz predsednikovog ureda ste me ubedili da preuzmem posao u Kninu". Svedokinja kaže da joj je reakcija čoveka koji je "izvučen" iz privrede potpuno razumljiva, naročito ako se uzme u obzir da niko u hrvatskoj vlasti nije očekivao da bi za zločine u "Oluji" mogle biti podignute optužnice pred Haškim tribunalom.

Pred kraj današnjeg zasedanja tužilac je počeo unakrsno ispitivanje, koje će sutra biti okončano.

Dijeljenje sadržaja