U unakrsnom ispitivanju Miomira Žužula – svedoka odbrane Ante Gotovine - ponovo otvorena lingvistička rasprava o Tuđmanovoj rečenici da Srbima treba "jamčiti tobože građanska prava" uz tužiočevu napomenu da se predsednik posle toga "malo i zakikotao". Po svedoku, "kikot" se nije odnosio na građanska prava Srba, nego na zapadni koncept građanskih prava


U nastavku svedočenja bivšeg hrvatskog šefa diplomatije Miomira Žužula ponovo je otvorena lingvistička rasprava o rečenici predsednika Franje Tuđmana sa Brionskog sastanka 31. jula 1995. godine u kojoj kaže da Srbima treba "jamčiti tobože građanska prava". Pitanje je pokrenuo tužilac nakon što je svedok u glavnom ispitivanju tvrdio da prevod na engleski nije najbolji pošto reč "tobožnji" u datom kontekstu više odgovara terminu "takozvani", kao i da to ne znači da je predsednik sugerisao da se treba samo pretvarati da se ljudska prava Srba za vreme i nakon operacije "Oluja" poštuju.

Tužilac Stefan Vespi/Waespi je pretragom interneta utvrdio da hrvatsko-engleski rečnici daju sledeće sinonime za izraz "tobožnji" stoje: izlika, navodno, moguće, kvazi, pretvarajući se, samo za pokazati i prevrtljiv. Po tužiocu, navedeni termini ukazuju na Tuđmanovu nameru da Srbima garantuje prava samo pred očima međunarodne zajednice a ne i u stvarnosti, ali se svedok nije sa tim složio. Žužul je, naime, ostao pri tvrdnji da je reč "tobožnji" upotrebljena kao pridev uz izraz "građanska prava", jer Tuđman nije verovao u taj i neke druge zapadne koncepte. To, po njemu, ne znači da je hrvatski predsednik mislio na "tobožnje jamčenje" prava Srba.

Potom je tužilac ukazao da se Tuđman, prema audio zapisu Brionskog sastanka, "malo i zakikotao" pošto je izgovorio spornu rečenicu, na šta Žužul odgovara da to upravo potvrđuje njegovu tezu. Predsednik se, objasnio je, zakikotao na sam pomen građanskih prava jer njegova shvatanja nisu bila bliska shvatanjima savremenog sveta i koncepata zapadne civilizacije kakvi su demokratija, sloboda štampe ili ljudska prava. Uz te termine, Tuđman je često koristio pridev "tobožnji", rekao je Žužul i pozvao tužioce da naprave "leksičku analizu" predsednikovih govora kako bi se i sami u to uverili.

I pored čestog korišćenja prideva "tobožnji" i sporadičnog kikotanja na pomen ljudskih prava Srba, Tuđman je, tvrdi njegov bivši savetnik i izaslanik, bio posvećen njihovoj zaštiti jer je znao da će na taj način približiti Hrvatsku međunarodnoj zajednici.

Dokazujući da je Hrvatska samo tobože dozvoljavala povratak Srba u Krajinu nakon "Oluje", tužilac je u nastavku ispitivanja naveo nekoliko Žužulovih izjava iz tog perioda. U tekstu iz New York Timesa iz jula 1995. godine se citiraju njegove reči o "rak rani na telu Hrvatske", a u diplomatskom dnevniku tadašnji američki ambasador Piter Galbrajt/Peter Galbraith je zabeležio da mu je Žužul rekao da "zaboravi na povratak Srba u Krajinu jer bi to donelo samo nevolje". Svedok odgovara da je pod "rak ranom" podrazumevao okupaciju Krajine a ne srpsko stanovništvo, dok za Galbrajtove beleške tvrdi da ne odgovaraju stvarnosti.

Tako je okončano dvodnevno svedočenje bivšeg ministra spoljnih poslova Hrvatske i jednog od najistaknutijih Tuđmanovih diplomata. Suđenje Gotovini, Čermaku i Markaču, optuženim za zločine počinjene za vreme i nakon operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine, je nastavljeno na sednici zatvorenoj za javnost iskazom novog svedoka odbrane Ante Gotovine.

Dijeljenje sadržaja