U nastavku svedočenja na suđenju generalima Gotovini, Čermaku i Markaču, hrvatski profesor Žarko Puhovski rekao da su zločini nad Srbima koji nakon operacije "Oluja" nisu napustili Krajinu pokazuje da je strah onih koji su izbegli na vreme, pre ulaska Hrvatske vojske, bio "sasvim realan", makar je i izgrađen na pogrešnim premisama i propagandi srpskih medija


U završnici glavnog ispitivanja profesora Zagrebačkog sveučilišta Žarka Puhovskog na suđenju hrvatskim generalima Gotovini, Čermaku i Markaču, tužiteljica Rut Frolih/Ruth Frolić je prikazala nekoliko inserata iz dokumentarnog filma reditelja Božidara Kneževića "Oluja nad Krajinom" iz 2001. godine. U filmu se govori o zločinima nad srpskim civilima u toku i nakon operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine, za koje se terete trojica generala, a jedan od sagovornika je i Žarko Puhovski, u vreme "Oluje" zamenik, a kada je film sniman predsednik Hrvatskog helsinškog odbora (HHO).

Komentarišući snimke kolona izbeglica iz pomenutog dokumentarca, svedok je ponovio ono što je rekao u filmu – da su ljudi koji su bežali pred hrvatskom vojskom i policijom "imali pravo" što su se plašili, makar to bilo "iz krivih razloga", odnosno zato što su verovali propagandi srpskih medija o lošim namerama Hrvata. Sudbina ljudi koji su ostali je pokazala da je strah onih koji su izbegli pre dolaska Hrvatske vojske "bio sasvim realan". Dodao je i da je u danima nakon "Oluje" Hrvatska televizija u izveštajima sprovodila "lakirovku" stvarnog stanja na terenu, predstavljajući hrvatske vojnike boljim i pristojnijim od bilo koje druge vojske, dok su službenici HHO "danonoćno primali sasvim suprotne izveštaje" od ljudi koji su u kolonama bili kamenovani i maltretirani, iako su bili u pratnji vojske i policije.

U prvom delu unakrsnog ispitivanja, zastupnica Ivana Čermaka je nastojala da ospori pouzdanost navoda o zločinima nad Srbima u Krajini koje su nakon operacije "Oluja" zabeležili pripadnici nekoliko timova "misija za utvrđivanje činjenica" HHO, na osnovu kojih je 1999. godine sačinjen i objavljen jedan zbirni izveštaj. Braniteljica Higins/Higgins je navela da su izvori na koje se izveštaj oslanjao bili ljudi čija puna imena nisu navedena, zbog čega su podaci teško proverljivi. Svedok je priznao da ne može da rastumači inicijale ljudi koji se pominju kao izvori, ali je rekao da navode HHO o zločinima u poslednjih desetak godina, koliko je izveštaj dostupan javnosti, niko nije doveo u sumnju. Na pitanje zašto u timovima HHO nije bilo veštaka, poput forenzičara, patologa ili balističara, Puhovski je rekao da odlazak u Krajinu nakon operacije "Oluja" nije bio sasvim bezbedan, a da eksperti "obično nisu hrabri ljudi".

Drugo sporno pitanje za odbranu je zaključak Puhovskog da se Ivan Čermak u leto 1995. godine u Kninu "o svemu pitao". Svedok priznaje da se sa optuženim generalom nikada nije sreo, ali navodi da su mu timovi HHO govorili kako su lokalni zvaničnici na terenu "na teža pitanja" uvek odgovarali sa: "O tome moramo pitati Čermaka". Upitan da li je znao da je Čermak bio zapovednik Zbornog mesta Knin, Puhovski je odgovorio da nikada nije doznao naziv njegove formalne funkcije, ali da su ga svi kolokvijalno nazivali "vojnim zapovednikom" ili naprosto "šefom".

Pred kraj današnjeg zasedanja unakrsno ispitivanje svedoka je počeo Gotovinin branilac Luka Mišetić.

Dijeljenje sadržaja