Zagrebački profesor Žarko Puhovski kaže da je, po proceni Hrvatskog helsinškog odbora, u sektorima Jug i Sever nakon "Oluje" delimično ili potpuno uništeno oko 20.000 kuća. Svedok negira sugestiju Gotovininog branioca da su podaci iz izveštaja HHO o posledicama operacije "Oluja" preuveličani kako bi se opravdao novac dobijen od stranih donatora


U izveštaju o posledicama operacije "Oluja" Hrvatskog helsinškog odbora (HHO) iz 1999. godine se navodi da je, po procenama posmatračke misije UN, u krajinskom sektoru Jug 22.000 kuća delimično ili potpuno uništeno. Bivši predsednik HHO Žarko Puhovski je danas u nastavku unakrsnog ispitivanja prihvatio sugestiju Gotovininog branioca Luke Mišetića da se iz izveštaja UN vidi da su posmatrači te organizacije proverili oko 22.000 kuća, od kojih je "samo" 16.000 bilo oštećeno.

Po odbrani, međutim, ni taj umanjeni broj nije tačan, jer se za pojedina sela i gradove navodi veći broj oštećenih kuća, nego što ih je postojalo po popisu iz 1991. godine. Puhovski kaže da su međunarodni posmatrači najverovatnije uzimali u obzir sve objekte, uključujući i pomoćne poput štala, svinjaca ili ambara, a u staroj Jugoslaviji su popisivani samo glavni, odnosno jedan objekat za jedno domaćinstvo. Svedok je dozvolio mogućnost da, kako je sugerisao branilac, pripadnici UN nisu razlikovali kuće spaljene pre i posle operacije "Oluja", ali je dodao da aktivisti HHO nisu u svoje popise uključivali objekte na kojima je već bilo rastinja, jer se za njih znalo da su uništeni ranije. "Domaći posmatrači" su, inače, obišli daleko manje sela nego pripadnici UN misije, ali je, kaže Puhovski, na osnovu tog uzorka, njihov zaključak bio sličan – da je nakon "Oluje" potpuno ili delimično uništeno oko 20.000 kuća u sektorima Jug i Sever.

Kada se 1998. godine Puhovski na nekoliko godina povukao iz HHO, u "oproštajnom pismu", koje je danas predočeno u sudnici, je zamerio svojim kolegama da se ratnim zločinima bave samo zbog "trke za novcem stranih donatora." Branilac Mišetić je sugerisao da je HHO morao da "proizvede rezultat" kako bi opravdao dobijeni novac, pre svega od Soros fonda, zbog čega je, po njemu, broj zločina u izveštajima preuveličan. Svedok sa tim nije složio, rekavši da su ih donatori naprotiv podsticali da se bave "temom a ne brojkama", a da su od njih tražili da nepouzdane podatke radije izostave, nego da na kraju dobiju nepouzdan izveštaj. Ipak Puhovski je, kaže, smatrao da HHO treba da se bavi ljudskim pravima živih ljudi, a ne pitanjima ratnih zločina.

U nastavku zasedanja Markačev branilac Gorani Mikuličić je predočio dokument hrvatskog Državnog odvjetništva iz februara 2006. godine u kojem se navodi da je nakon "Oluje" procesuirano gotovo 4.000 krivičnih dela ubistava, pljački, silovanja i izazivanja požara, od kojih je 1.500 završeno osuđujućim presudama. U izveštaju se, međutim, ne navodi koliko se presuda odnosi na koja krivična dela, niti je naznačena nacionalna pripadnost počinilaca. Na pitanje zašto podaci hrvatskog pravosuđa nisu uneseni u izveštaj o "Oluji", Puhovski je rekao da HHO do informacija o procesuiranju krivičnih dela nije mogao da dođe pre 2005. godine, kada je državni odvjetnik postao Mladen Bajić.

Svedočenje profesora filozofije Zagrebačkog sveučilišta je tako posle četiri dana okončano, a optužba će sutra izvesti svog novog svedoka na suđenju za zločine počinjene pre i posle operacije "Oluja" za koje se terete generali Ante Gotovina, Ivan Čermak i Mladen Markač.

Dijeljenje sadržaja