Jedna od troje preživelih masakra više od 40 albanskih žena, dece i muškaraca u Suvoj Reci Šihrete Beriša po treći put pred Tribunalom opisala kako je u napadu srpske policije izgubila muža, četvoro dece i četrdesetak članova šire porodice


Suđenje policijskom generalu Vlastimiru Đorđeviću je danas nastavljeno iskazom jedne od tri osobe koje su preživele masakr više od 40 članova porodice Beriša 26. marta 1999. godine u Suvoj Reci. Šihrete Beriša/Shyhrete Berisha je tog dana izgubila muža i četvoro dece, a ona je čudom uspela da preživi iako je više puta ranjena pucnjima iz automatskih pušaka i gelerima ručnih bombi.

Svedokinja je opisala kako su na dan masakra imanje porodice Beriša opkolili naoružani i uniformisani ljudi koji su prethodno istrčali iz obližnje policijske stanice. Jedan od njih, za koga je znala da se zove Zoran, na albanskom je pozvao ukućane da izađu iz kuće, psujući ih i govoreći im da "sad pozovu svoje prijatelje Amerikance da im pomognu". U tom metežu u dvorištu je ubijeno šest muškaraca među kojima i svedokinjin muž Nedžat/Nexhat, nakon čega su se ona, njenih četvoro dece i brojni drugi članovi šire familije Beriša razbežali u raznim pravcima.

Zaustavljeni su nedaleko od kuće i naterani da uđu u jednu piceriju. U grupi je bilo oko 40 žena, dece i muškaraca, među kojima su svedokinjine dve ćerke – četrnaestogodišnja Herolinda i dve godine starija Majlinda – kao i dva sina – Altin koji je imao 11 godina i dvomesečna beba Radon. Osim njih, u grupi je bila još jedna beba i 11 dece mlađe od 16 godina, kao i 14 žena. Čim su uterani u piceriju, na njih je otvorena vatra iz automatskog oružja, a nedugo posle toga u objekat su ubačene i dve ručne bombe.

Svedokinja je ležala u lokvi krvi sa ranama u nozi, grudima i stomaku. Nije bila jedina koja je davala znake života, među preživelima je u tom trenutku bio i njen sin Altin, ali su policajci uskoro videli da je živ i ubili ga hicem iz automatske puške. I Šihrete je "overena" kada su primetili da daje znake života, ali je metak greškom završio u ruci. Spasilo ju je što se onesvestila, zbog čega su mislili da je mrtva. Ubrzo nakon masakra, sva tela su ubačena u kamion i odvezena put Prizrena. U kamionu je osim svedokinje bilo još dvoje preživelih - jedna žena i jedan dečak. Svi su usput iskočili iz vozila, nakon čega su im prvu pomoć pružili lokalni Albanci, a nedugo zatim su prebačeni u Albaniju.

Đorđevićev branilac u unakrsnom ispitivanju nije negirao da se zločin dogodio, ali je nastojao da dokaže da svedokinja i njeni rođaci nisu bili žrtve policajaca, bar ne onih "redovnih", koji su pripadali Resoru javne bezbednosti, na čijem se čelu u to vreme nalazio optuženi. Tako je insistirao na tome da Šihrete Beriša nije mogla da prepozna lokalnog policajca Zorana Petkovića "po glasu" jer sa njim nikada nije razgovarala, kao i da nije videla u kakvim su uniformama bili napadači. Svedokinja je priznala da Zorana nije lično poznavala, ali tvrdi da je "vrlo dobro" znala ko je on, a nije se upuštala u raspravu o uniformama, rekavši da su počinioci zločina nad njenom porodicom bili "uniformisani i naoružani automatskim puškama".

Ovo je treće svedočenje Šihrete Beriša pred Tribunalom, budući da je prethodno iskaze dala na suđenjima bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću i njegovom nasledniku Milanu Milutinoviću, koji zajedno sa još petoricom bivših srpskih zvaničnika čeka presudu za zločine na Kosovu.

Dijeljenje sadržaja