Serijom pitanja o atentatima OVK, a posebno onim u kojima su ubijeni ili ranjeni lokalni policajci, pa i sam šef lokalnog Centra resora državne bezbednosti, odbrana generala Vlastimira Đorđevića skuplja građu kojom će zločine u Suvoj Reci pripisati "privatnoj osveti" lokalnih policajaca, njihovih "gostiju" iz Niša ili kolegama iz državne bezbednosti


Odbrana generala Vlastimira Đorđevića, bivšeg načelnika Resora javne bezbednosti MUP Srbije, je u unakrsnom ispitivanju rezervnog policajca iz Suve Reke – koji je svedočio o masakru od 26. marta 1999. godine u kojem je stradalo više od 40 članova porodice Beriša – nastojala da Odeljenje unutrašnjih poslova (OUP) Suve Reke distancira od Posebne jedinice policije (PJP) koja je iz Niša poslata kao "ispomoć" i, posebno, od lokalnog Centra državne bezbednosti koji je bio smešten u istoj zgradi sa "običnom", to jest javnom, policijom.

Odbrana generala Đorđevića nije ni pokušala da ospori da se masakr zaista dogodio, niti je iznela svoju tezu o eventualnim počiniocima, koje je zaštićeni svedok u glavnom ispitivanju identifikovao kao lokalne policajce iz Suve Reke i pojedine pripadnike Posebne jedinice policije iz Niša, kojom je komandovao Radoslav Mitrović sa "ratnom lozinkom" Čegar 1.

Serijom pitanja o "terorističkim akcijama" OVK u Suvoj Reci i njenoj okolini, a posebno onim u kojima su ubijeni ili ranjeni lokalni policajci, pa i sam šef lokalnog Centra resora državne bezbednosti Milorad Nišavić, odbrana očito skuplja materijal koji će joj u daljem toku suđenja omogućiti da zločine u Suvoj Reci pripiše "privatnoj osveti" pojedinih lokalnih policajaca ili njihovih "gostiju" iz niške PJP (koji nisu bili u nadležnosti Resora javne bezbednosti) ili, u krajnjem slučaju, kolegama iz Resora državne bezbednosti. Ovo poslednje ne bi bilo nikakva novost budući da je na suđenju Milutinoviću i ostalima, odbrana policijskog generala Sretena Lukića imenovala Nišavića kao glavnog vinovnika "osvetničkog masakra": ne samo zbog teških povreda zadobijenih u atentatu OVK, već i zbog toga što mu je porodica Beriša krajem 1998. godine "pokvarila biznis" sa Kosovskom verifikacionom misijom, čiji su se predstavnici iz njegovog hotela preselili u kuću Nedžada i Fatona Beriše.

Odbrana je, takođe, dokazivala da je policija vršila istrage zločina u kojima su učestvovali pripadnici MUP i predočio je nekoliko krivičnih prijava protiv policajaca zbog pljačke Albanaca. Ukazala je, takođe, da je 30. marta 1999. godine iz Prizrena upućen istražni tim koji je izvršio uviđaje na mestima zločina i muslimanskom groblju gde su neke od žrtava sahranjene. Svedok je potvrdio da je bio u obezbeđenju tog istražnog tima.

U dodatnom ispitivanju tužilac je pitao svedoka da li su istražitelji iz Prizrena tom prilikom uzeli od njega izjavu o događajima pred kućom Nedžada i Fatona Beriše i u piceriji u tržnom centru. Gotovo začuđen takvim pitanjem, svedok je odgovorio da "nisu imali zašto."

Svedok je, podsetimo, bio prisutan kada su dvojica njegovih kolega ubacili bombe i pucali iz automatskog oružja u piceriju u kojoj je bilo zatvoreno pedesetak žena, dece i staraca. Priznaje da su mu kolege ponudili da i sam puca na te ljude, ali tvrdi da ponudu nije prihvatio.

Nakon bivšeg policajca, optužba je na klupu za svedoke izvela Šihrete Beriša/Shyhrete Berisha, jednu od tri preživele iz picerije u Suvoj Reci. Njen iskaz biće nastavljen u sredu.

Dijeljenje sadržaja