Svedočeći u svoju odbranu, Vinko Pandurević tvrdi da je komandi Drinskog korpusa, 16. jula 1995. poslao i "netačan izveštaj" o stanju u zoni odbrane Zvorničke brigade, predstavljajući ga "dramatičnijim i težim nego što jeste", u želji da opravda samoinicijativno propuštanje dela kolone koja se nakon pada Srebrenice probijala prema Tuzli


"Koridor je bilo neophodno otvoriti da bi se spasili životi", rekao je Vinko Pandurević objašnjavajući zbog čega je 16. jula 1995. godine odlučio da otvori liniju odbrane Zvorničke brigade i propusti kolonu civila i vojnika 28. divizije Armije BiH koja se nakon pada Srebrenice probijala ka Tuzli.

Vojničkog razloga za otvaranje koridora, kaže Pandurević, nije bilo, budući da su snage pod njegovom komandom opkolile kolonu i kontrolisale njeno kretanje. Nakon pregovora sa komandantom 206. brdske brigade Šemsom Muminovićem, Pandurević je 16. jula ujutro prihvatio da preko svojih položaja propusti kako civile tako i vojnike 28. divizije armije BiH. Prvi deo kolone prošao je koridorom 16. jula, negde između 13 i 14 sati.

Svestan da mu položaj komandanta brigade ne dopušta samostalno donošenje takve odluke, Pandurević je, tvrdi, izbegavao čitavog dana da stupi u vezu sa bilo kojim starešinom i "rizikuje da bude sprečen u svojoj nameri". Iz Drinskog korpusa i Glavnog štaba su, međutim, tokom dana u komandu Zvorničke brigade stizali zahtevi da Pandurević što pre pošalje izveštaj.

Iritiran tim pritiskom i, kako sada tvrdi, nezadovoljan promenom plana operacije Krivaja '95 - koju po njegovoj oceni nije trebalo nastavljati "do zauzimanja enklava", kako je 9. jula naložio Karadžić - Pandurević je 16. jula uveče sastavio izveštaj u kojem je komandi korpusa situaciju predstavio "dramatičnijom i težom nego što jeste" u nadi da će oni razumeti njegov postupak. U izveštaju je naveo da je koridor otvoren "zbog civilnog stanovništva u koloni" i da su kroz njega prošli "isključivo nenaoružani vojnici", što, potvrdio je sada Pandurević, nije bilo tačno.

Pandurević je takođe opisao kako je od svog zamenika Dragana Obrenovića 16. jula uveče saznao su zarobljenici zaista bili zatočeni u nekoliko škola na području Zvorničke brigade a zatim pogubljeni. "Bio sam šokiran, i nisam mogao verovati", rekao je Pandurević komentarišući informacije koje je dobio od svog zamenika.

Obrenović mu je, tvrdi Pandurević, rekao da su zarobljenici dovedeni "po nalogu Glavnog štaba VRS", da je po mašine za njihovo pokopavanje u Zvorničku brigadu došao načelnik bezbednosti Glavnog štaba Ljubiša Beara, te da je od komandanta Šestog bataljona saznao za pogubljenje zatočenika iz škole u Petkovcima. Prema Obrenovićevim rečima, svedočio je Pandurević, "niko od pripadnika Zvorničke brigade, uključujući i tadašnjeg načelnika bezbednosti, sada optuženog Dragu Nikolića, "nije učestvovao u egzekucijama".

Svedočenje Vinka Pandurevića nastavlja se sledeće sedmice.

Dijeljenje sadržaja