Suprotno navodima optuženog generala Vlastimira Đorđevića, koji je u jučerašnjem obraćanju veću kao jedan od razloga odlazaka Albanaca s Kosova naveo strah od NATO bombardovanja, prvi svedok optužbe, kosovski političar i izdavač Veton Suroi rekao da je za građane Prištine najteži period bio kada NATO nije delovao, jer je tada bilo intenzivnije kretanje snaga srpske policije koje su činile zločine


Tužilac je kao prvog svedoka na suđenju bivšem načelniku Resora javne bezbednosti srpskog MUP Vlastimiru Đorđeviću izveo uglednog kosovskog političara i izdavača Vetona Suroija. Namera je očito bila da se putem njegovog iskaza sudsko veće upozna sa genezom kosovske krize koja je kulminirala u proleće 1999. godine kada su počinjene deportacije, progoni i ubistva kosovskih Albanaca za koje se general Đorđević tereti. Ovo je, inače, Suroijevo treće svedočenje pred Tribunalom, budući da je iskaze dao u predmetima Slobodana Miloševića i "Milutinović i drugi".

Svedok kaže da je kriza počela 1989. godine kada je režim Slobodana Miloševića ukinuo Kosovu status autonomije i počeo sa nametanjem srpske vlasti u većinski albanskoj pokrajini, što je bilo praćeno nasiljem nad lokalnim stanovništvom. Albanska strana je, kaže, na pritiske iz Beograda odgovarala organizovanim nenasilnim otporom sve do 1997. godine kada je Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) počela sa napadima na srpske snage bezbednosti. Usledio je odgovor policije koji je, objašnjava Suroi, osim na OVK bio usmeren i na civilno stanovništvo, zbog čega je do kraja leta 1998. godine oko 100.000 ljudi bilo primorano da napusti svoje domove.

Tokom celog tog perioda, albanska i srpska strana su s vremena na vreme pristupale pregovorima, ali uglavnom bez mnogo uspeha. Poslednji pregovori propali su u februaru i martu 1999. godine, kada je albanska delegacija potpisala, a srpska odbila sporazum iz Rambujea o budućnosti Kosova, što je bio uvod u vazdušnu kampanju NATO na SR Jugoslaviju. Vazdušni udari su počeli 24. marta 1999. godine, a Veton Suroi, koji se tada nalazio u Prištini, tvrdi da je odmah usledila odmazda srpske vojske i policije nad albanskim civilima u gradu. Već ujutro 25. marta prijatelj ga je, kaže, obavestio da je poznati kosovski advokat Bajram Keljmendi/Kelmendi sa svoja dva sina odveden iz kuće u nepoznatom pravcu. Nekoliko dana kasnije njihova tela sa prostrelnim ranama su pronađena nedaleko od Prištine.

Prve nedelje bombardovanja reke ljudi su se, opisao je svedok, u pratnji policije kretale iz Prištine ka železničkoj stanici u Kosovu Polju, gde su ukrcavani na vozove kojima su odvoženi do makedonske granice. Ti ljudi su, opisao je, nosili samo plastične kese i nešto hrane, na osnovu čega je zaključio su proterani i da im je dat kratak rok da napuste kuće. Suprotno navodima optuženog Đorđevića, koji je u jučerašnjem obraćanju sudijama kao jedan od razloga odlazaka Albanaca s Kosova naveo strah od NATO bombardovanja, Suroi je rekao da je za građane Prištine najteži period bio kada NATO nije delovao, jer je tada bilo intenzivnije kretanje snaga srpske policije koje su činile zločine. Tokom bombardovanja, policija se nije kretala po gradu, pa su se ljudi osećali bezbednijim.

Unakrsno ispitivanje Vetona Suroija je započeto pred kraj današnjeg zasedanja, a biće nastavljeno u petak.

Dijeljenje sadržaja