U unakrsnom ispitivanju Mustafe Dragaja, kosovskog Albanca koji je 28. marta 1999. godine preživeo streljanje u Izbici, branilac Vlastimira Đorđevića sugerisao da je među više od stotinu ubijenih bio priličan broj "mladih ljudi" od 50 do 65 godina, a da su oni stariji od 65 godina takođe mogli biti vojno sposobni... "samo ako su to želeli"


Jedna od jedanaest lokacija masovnih ubistava na Kosovu navedenih u optužnici protiv generala srpske policije Vlastimira Đorđevića je i Izbica, gde je 28. marta 1999. godine ubijeno najmanje 116 uglavnom starijih albanskih civila. O tom događaju do sada je na suđenjima Slobodanu Miloševiću i "Kosovskoj šestorki" bivših srpskih zvaničnika svedočila nekolicina kosovskih Albanaca koji su, iako postrojeni za streljanje, uspeli da prežive. Danas je svoje iskustvo iz Izbice treći put pred Tribunalom opisao Mustafa Dragaj.

Svedok kaže da je sve počelo 25. marta 1999. godine kada su srpske snage artiljerijom napale njegovo selo Leočina i okolna mesta. Pošto granatiranje nije prestalo ni narednog dana, većina ljudi se dala u beg prema Izbici jer, kako je rekao Dragaj, "u njoj nije bilo Srba, a planine su bile blizu". Budući da u kućama nije bilo mesta za sve, više hiljada ljudi se okupilo na jednom proplanku nadomak sela. Nekoliko dana kasnije, 28. marta 1999. godine, izbegle Albance su, međutim, opkolili vojska i policija. Žene i decu su odvojili na jednu stranu, a muškarce, od kojih su većina bili stariji ljudi, na drugu.

Po Dragajevoj ispovesti, muškarci među kojima je bio i on su opljačkani i potom podeljeni u dve grupe. Jednoj je, kaže, naređeno da pođe ka zapadu a drugoj ka istoku. Njegova, "istočna" grupa, ubrzo je zaustavljena i na njih je otvorena vatra iz automatskih pušaka. Svedok nije pogođen, ali je pao na zemlju zaklanjajući se iza tela jednog od ubijenih. Ležao je nepomično, kaže, 20 do 30 minuta i kada je procenio da je bezbedno, otpuzao je dublje u šumu gde se krio dok se vojnici i policajci nisu povukli. Ubrzo je saznao da su i ljudi iz "zapadne" grupe takođe streljani i 31. marta je zajedno sa nekolicinom preživelih i drugim Albancima iz tog kraja, među kojima je bilo i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), učestvovao u pokopavanju tela ubijenih. Izbrojao je, kaže, 147 grobnica.

Poput Slobodana Miloševića i drugih srpskih zvaničnika optuženih za zločine na Kosovu, branilac Vlastimira Đorđevića je u unakrsnom ispitivanju dokazivao da su ubijeni Albanci iz Izbice i okolnih sela bili, ili bar mogli biti, pripadnici OVK. Sugerisao je, naime, da su, suprotno tvrdnjama svedoka, većinu ubijenih činili vojno sposobni muškarci.

Branilac je prvo odredio granicu od 65 godina koja odvaja vojno sposobne od vojno nesposobnih i predočio zanimljivu statistiku. Advokat Veljko Đurđić je izračunao da se na popisu žrtava iz Izbice nalazi 20 osoba mlađih od 50 godina i 38 ispod 65 godina, dok za 11 nije utvrđena starost, što znači da su 42 žrtve bile starije od 65 godina. "Pa zar to nisu sve mladi ljudi", upitao je branilac na šta je svedok odgovorio da su svi oni mislili da zbog svojih poodmaklih godina neće biti ubijeni, a da su se mlađi ljudi sklonili u šumu. Branilac je potom otišao i korak dalje, sugerišući da su i ljudi stariji od 65 godina, od kojih je desetak imalo više od 80 a najstariji čak 93 godine, mogli biti "vojno sposobni", samo "ako su to želeli". Mustafa Dragaj je na to kratko odgovorio: "Za sve postoji pravi trenutak, vojnik treba da bude mlad a ne star".

Dijeljenje sadržaja