Gotovinin branilac dokazivao da je svrha granatiranja Knina i drugih krajinskih gradova za vreme "Oluje" bila sprečavanje komunikacije među srpskim jedinicama i izazivanje panike među vojnicima a ne civilima. Holandski potpukovnik Hari Konings nije u potpunosti odrekao takvu mogućnost, ali je ponovio zaključak da je vrednost vojnih meta u Kninu bila suviše mala da bi se izazivala panika među civilima i rizikovale civilne žrtve


Branilac generala Ante Gotovine je u nastavku unakrsnog ispitivanja veštaka optužbe Harija/Harry Koningsa nastojao da dokaže da je granatiranje Knina 4. i 5. avgusta 1995. godine za vreme operacije "Oluja" bilo usmereno na izazivanje panike među pripadnicima vojske krajinskih Srba, a ne civila. Holandski potpukovnik je u ekspertskom izveštaju, koji je sačinio za suđenje generalima Gotovini, Čermaku i Markaču, zaključio da je cilj artiljerijskog napada bio da se izazove panika među civilima i na taj način vojska primora na predaju i beg.

Branilac Kiho/Kehoe je prezentovao nekoliko biografskih knjiga i posleratnih izjava visokih oficira bivše Srpske Vojske Krajina u kojima jedni druge optužuju za izdaju i pre svega pominju strah i paniku kao razlog slabog otpora hrvatskim oružanim snagama u avgustu 1995. godine. Upitan da li se slaže sa tvrdnjom da je izazivanje straha među srpskim vojnicima bila jedan od legitimnih ciljeva granatiranja, potpukovnik Konings je odgovorio da bi se to "uopšteno moglo reći", ali je pomenuo da je isti efekat panike postignut i kada su u pitanju civili.

Drugi razlog granatiranja Knina, po Gotovininoj odbrani, bilo je sprečavanje kretanja i međusobne komunikacije srpskih jedinica u gradu. Taj stav je takođe potkrepio navodima knjiga koje su po napuštanju Krajine napisali neki visoki srpski oficiri, poput bivšeg komandanta artiljerije generala Vrcelja, koji je u svom delu "Rat za srpsku Krajinu" naveo da 4. avgusta 1995. godine niko od vojnika iz straha nije želeo da ga preveze od kasarne do mesta gde se nalazilo sedište Glavnog štaba. Svedok se još jednom "samo načelno" složio sa tezom branioca, rekavši da svrha artiljerijskog napada može biti prekid komunikacija među neprijateljskim oficirima i jedinicama, ali da iz informacija o situaciji na terenu koje je dobio od tužilaštva nije stekao utisak da se u Kninu početkom avgusta nalazila značajna vojna odbrana, pa tako ometanje komunikacije među njima nije bio dovoljan razlog za granatiranje vojnih meta koje su se nalazile u civilnim područjima.

Branilac je u nastavku ispitivanja zamerio holandskom potpukovniku što se nije detaljnije bavio rasporedom i kretanjem hrvatskih jedinica za vreme "Oluje", na šta je ovaj odgovorio da je o tome imao "opštu sliku" i da mu za analizu artiljerijskog napada više od toga nije bilo potrebno.

Svedočenje Harija Koningsa se nastavlja u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja