Potpukovnik Holandske kraljevske vojske Hari Konings tvrdi da se 4. avgusta 1995. godine prilikom napada Hrvatske vojske na Knin dešavalo isto što i tokom četvorogodišnje opsade Sarajeva – grad je granatiran "bez jasne vojne svrhe sa ciljem da se izazove panika među civilnim stanovništvom i tako protivnička vojska primora na predaju i beg"



"Korišćenje klasične artiljerije je verovatno najgori mogući način za napad na vojne mete u gradovima, jer su uglavnom okružene stambenim zgradama", rekao je holandski potpukovnik Hari/Harry Konings na suđenju hrvatskim generalima Gotovini, Čermaku i Markaču, optuženim za zločine nad srpskim civilima i njihovom imovinom u avgustu 1995. godine. Konings je za potrebe tužilaštva sačinio ekspertski izveštaj o "vatrenoj podršci", odnosno korišćenju hrvatske artiljerije u operaciji "Oluja".

Tužilac je u glavnom ispitivanju predočio zapovest generala Ante Gotovine od 2. avgusta 1995. godine kojom se nalaže da se gradovi Knin, Benkovac, Obrovac i Gračac "stave pod artiljerijsku paljbu". Konings kaže da nijedan "razuman komandant" ne bi smeo izdati naređenje za artiljerijski napad na gradove u kojima žive civili bez striktnog navođenja vojnih meta i očekivanih efekata napada, a iz pomenutog dokumenta se, tvrdi, vidi da je naređeno granatiranje bez obzira na "visok rizik od kolateralne štete".

Prilikom napada na Knin se, po holandskom potpukovniku, dešavalo isto ono što i tokom četvorogodišnje opsade Sarajeva: grad je granatiran "bez jasne vojne svrhe sa ciljem da se izazove panika među civilnim stanovništvom i tako protivnička vojska primora na predaju i beg".

Konings je, inače, bio vojni posmatrač UN u Sarajevu tokom poslednje faze opsade tog grada 1995. godine, a saznanja iz tog vremena je pred Tribunalom izneo u martu 2007. godine kao svedok optužbe na suđenju bivšem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomiru Miloševiću, koji je prvostepenom presudom osuđen na 33 godine zatvora.

Tužilac Ruso/Russo je potom predočio aneks ekspertskog izveštaja u kojem Konings analizira "opravdanost" artiljerijskog napada na pojedine objekte u Kninu. Između ostalih, radi se o tri kninske kasarne, štabu vojske krajinskih Srba, policijskoj stanici, zgradama elektroprivrede, pošte i železnice, fabrici TVIK i sedištu predsednika RSK.

Svedok kaže da se neki od pomenutih objekata, poput elektroprivrede, pošte i železnice, nisu mogli podvesti pod vojne mete, a da i one koje su to bili, nije trebalo napadati artiljerijom, jer su se nalazili u središtu stambenih delova grada i u neposrednoj blizini civilnih objekata. Po podacima tužilaštva, u gradu je 4. avgusta 1995. godine bilo oko 15.000 civila i svega 400 do 500 vojnika. Primera radi, u kninskim kasarnama je tada bilo po nekoliko desetina vojnika, a u policijskoj stanici svega desetak policajaca što, smatra svedok, nije bila naročita vojna pretnja. Osim toga, zgrade kasarni, vojnog štaba i policijske stanice su bile sagrađene od čvrstog materijala i da bi se uništile, na njih je, objašnjava svedok, trebalo ispaliti po stotinak granata, što bi neminovno dovelo do velike štete na okolnim civilnim objektima.

Potpukovnik Konings će sutra nastaviti svedočenje.

Dijeljenje sadržaja