Dokazujući da granatiranje vojnih ciljeva koji se nalaze u civilnim područjima nije u suprotnosti sa vojnim doktrinama svih zemalja, branilac generala Ante Gotovine se pozvao na američki Priručnik o ratnom pravu iz 1956. godine, a potpukovnik holandske vojske Hari Konings ukazao na razlike između američkog i holandskog pristupa tom pitanju


Prvog dana unakrsnog ispitivanja, odbrana hrvatskog generala Ante Gotovine, koji se zajedno sa Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem tereti za zločine nad srpskim civilima u Krajini u avgustu 1995. godine, je nastojala da ospori tvrdnju holandskog potpukovnika Harija/Harry Koningsa da je artiljerijski napad na Knin i druge krajinske gradove tokom "Oluje" bio nezakonit. Konings je, naime, u ekspertskom izveštaju sačinjenom na zahtev optužbe izneo zaključak da su hrvatska vojska i policija koristile artiljeriju bez naročite vojne svrhe, a sa ciljem da se izazove panika među civilnim stanovništvom. Svedok je u glavnom ispitivanju tvrdio da nije bilo vojnog opravdanja čak ni da se gađaju vojne mete u gradovima, jer je korist od njihovog neutralisanja bila minimalna, a rizik od kolateralne štete prevelik.

Gotovinin branilac Greg Kiho/Kehoe je nastojao da dokaže da se u različitim vojnim doktrinama primenjuju različiti pristupi ratovanja i brige za civile u toku napada. U tu svrhu američki advokat se pozvao na Priručnik o ratnom pravu Ministarstva odbrane SAD iz 1956. godine u kojem se navodi da "civili ne mogu biti meta napada", ali se ne zabranjuju artiljerijski udari na vojne mete koje se nalaze u civilnim područjima. Konings je odgovorio da se pravila s godinama menjaju i napomenuo da je vojna doktrina Holandije, kojom se on delimično vodio pri pisanju ekspertskog izveštaja, bitno različita od američke. Pomenuo je i aktuelno pravilo savezničkih snaga u Avganistanu koje se u svojoj misiji pridržavaju pravila da ne gađaju vojne ciljeve ukoliko se u prečniku od 500 metara oko njih nalaze civilni objekti.

Budući da je svedok u glavnom ispitivanju uporedio granatiranje Knina sa četvorogodišnjom opsadom Sarajeva, branilac ga je suočio sa tvrdnjom da se radilo o dve potpuno različite situacije, jer je srpska vojska četiri godine svakodnevno nasumice pucala na Sarajevo i nikad u njega nije ušla, dok su hrvatske oružane snage Knin napale sa namerom da ga oslobode. Konings se tek delimično složio sa takvom ocenom, rekavši da okolnosti jesu bile različite, ali da to i dalje ne opravdava korišćenje artiljerije za udare na delove Knina u kojima su se nalazili civili.

Na samom početku današnjeg ispitivanja branilac je, u nastojanju da ospori stručnost svedoka, predočio njegovu izjavu istražiteljima tužilaštva datu za potrebe suđenja bivšem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomiru Miloševiću, u kojoj je rekao da sebe ne smatra veštakom za artiljeriju. Konings kaže da je to izjavio jer nije on taj koji treba da procenjuje svoju stručnost, ali je naglasio da ga mnogi ljudi, uključujući i njegove pretpostavljene, smatraju veštakom jer ima sveobuhvatno znanje o artiljeriji i kopnenoj vojsci uopšte.

Branilac Kiho će sutra nastaviti svoje unakrsno ispitivanje koje bi, po njegovoj proceni, trebalo da traje još najmanje dva puna radna dana.

Dijeljenje sadržaja