Odbrana nastoji da opovrgne tvrdnju holandskog potpukovnika Koningsa da je odluka generala Ante Gotovine da u avgustu 1995. godine Knin napadne artiljerijom bila "možda i najlošija moguća taktika" zbog velikog rizika po civile. Branilac Kiho dokazuje da bi ulazak pešadije bez prethodne "artiljerijske pripreme" više ugrozio stanovništvo grada


Američki advokat Greg Kiho/Kehoe je trećeg dana unakrsnog ispitivanja vojnog veštaka Harija/Harry Koningsa, nastojao da dokaže da je Ante Gotovina početkom avgusta 1995. godine prilikom napada na Knin i druge krajinske gradove izabrao taktiku koja bi najmanje ugrozila srpske civile. General Gotovina je komandovao hrvatskim vojnim snagama u operaciji "Oluja" i zajedno sa Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem se tereti za zločine koji su za vreme i nakon tog napada počinjeni nad srpskim civilima i njihovom imovinom.

U izveštaju koji je o artiljerijskom napadu na Knin sačinio na zahtev tužioca, holandski potpukovnik Konings je naveo da je Hrvatska vojska trebalo da izbegne granatiranje zbog rizika po civile i uđe u grad bez prethodne "artiljerijske pripreme", budući da su raspolagali znatno jačom pešadijskom silom. Gotovinin branilac je, međutim, danas svedoka suočio sa tvrdnjom da bi upravo ulazak pešadije odneo mnogo veće civilne žrtve jer bi se u tom slučaju vodile teške ulične borbe u gradu. Osim toga, najžešći artiljerijski napad na Knin se dogodio 4. avgusta 1995. godine u ranim jutarnjim časovima kada se, po braniocu, "na ulici nalazilo najmanje civila".

Svedok se sa takvim stavom odbrane donekle složio na teorijskom nivou, ali je napomenuo da je granatiranje trajalo više od 24 časa i da mu nije jasno zašto je Gotovina u naređenju od 2. avgusta 1995. godine od potčinjenih komandanata tražio da se Knin "stavi pod artiljerijsku vatru" bez navođenja jasnih vojnih meta u gradu. Ostao je pri svojoj ranijoj tvrdnji da je u datoj situaciji iznenadni ulazak hrvatske pešadije u Knin bez artiljerijske podrške po njih možda bio rizičniji, ali da je nosio manju opasnost po civile u gradu.

Konings je u ekspertskom izveštaju na osnovu informacija koje mu je prosledilo tužilaštvo zaključio da je većina vojnih ciljeva u Kninu imala "malu vrednost" a nalazila se u neposrednoj blizini civilnih objekata, zbog čega ih nije trebalo napasti artiljerijom. Odbrana, međutim, tvrdi da je napad na mesta poput kasarni, železničkih čvorišta, pošte i Glavnog štaba vojske krajinskih Srba donosio značajnu prednost hrvatskoj strani, budući da je na taj način ugrožen sistem komunikacija i komandovanja neprijateljskih snaga. Svedok se sa takvom tvrdnjom u potpunosti složio samo kada je u pitanju napad na Glavni štab, ponavljajući zaključak naveden u ekspertskom izveštaju da se moralo voditi računa o "proporcionalnosti" između važnosti ciljeva i rizika koji je napad na njih nosio po civile u gradu.

Svedočenje Harija Koningsa bi sutra trebalo da bude okončano.

Dijeljenje sadržaja