Bivši oficir za civilne poslove misije UN u Krajini Maria Tereza Mauro kaže da hrvatske vlasti neposredno nakon "Oluje" nisu reagovale na prijave međunarodnih posmatrača o zločinima nad Srbima, a da je vremenom imovina izbeglih bila sasvim uništena i opljačkana pa više "nisu ni pomišljali" na povratak. "Najviši autoritet" tih vlasti na području Krajine je, po svedokinji, bio general Ivan Čermak


Maria Tereza/Teresa Mauro je u leto 1995. godine bila oficir UN za civilna pitanja u sektoru Jug i neposredno nakon operacije "Oluja" je kao član Akcionog tima za ljudska prava (HRAT) patrolirala Krajinom i beležila informacije o kršenjima ljudskih prava i napadima na srpske civile i njihovu imovinu. U izjavama istražiteljima tužilaštva iz 2000. i 2008. godine i današnjem iskazu na suđenju generalima Gotovini, Čermaku i Markaču je rekla da su ona i njeni saradnici o zločinima na koje su nailazili obaveštavali hrvatsku policiju, ali i kancelariju jednog od optuženih – generala Ivana Čermaka.

Čermak je, tvrdi svedokinja, nakon "Oluje" bio "najviši autoritet" u Krajini, stalno je bio u uniformi i svi u UN, kao i prevodioci na sastancima, nazivali su ga "vojnim guvernerom". Svima u misiji, uključujući i komandanta sektora Jug UN generala Alena Forana/Alain Forand je, kaže, bilo jasno da je on neko kome se treba obratiti u slučaju većih problema i na koga su se pozivali na terenu.

Tvrdi da je njen tim u avgustu i septembru 1995. godine kancelariji Čermaka prijavio više zločina nad srpskim civilima, među kojima su ubistva, pljačke i paljevine. Na neformalnim sastancima koje je imala sa njim u bazi UN u Kninu uveravao ju je, kaže, da će se pozabaviti zločinima i da je situacija pod kontrolom, ali se posle toga ne bi ništa dešavalo niti su pripadnici UN ikada primili informacije o istragama prijavljenih zločina i kažnjavanju počinilaca.

Svedokinja je napustila Krajinu u decembru 1995, a u junu sledeće godine je u kancelariji UN u Beogradu učestvovala u istraživanju o stanju krajinskih izbeglica u Srbiji. Kaže da skoro niko od njih više nije ni razmišljao o povratku u Hrvatsku, jer su im kuće bile uništene ili opljačkane, stoka od koje su živeli nestala, a zlostavljanje preostalih Srba u Krajini je i dalje trajalo. Kaže da je izbeglice naročito obeshrabrivala i "nevoljkost hrvatskih vlasti" da im izda dozvole da posete svoje kuće.

Braniteljica Higins/Higgins je, kao i u prethodnim sličnim situacijama kada su bivši pripadnici UN misije ukazivali na Čermakov autoritet u Krajini, sugerisala da svedokinja nije znala formalnu funkciju i nadležnost optuženog generala. On je, tvrdi odbrana, bio zapovednik Zbornog mesta Knin zadužen za kontakte sa međunarodnim organizacijama, funkcionisanje privrede i komunalne strukture na oslobođenom području. Mauro je priznala da nije znala koje su njegove nadležnosti na papiru ali je ponovila da su ga svi doživljavali kao "najvišeg predstavnika vlasti" i nazivali "vojnim guvernerom".

Dijeljenje sadržaja