Belgijski stručnjak za vojna pitanja Rejno Tunens u nastavku glavnog ispitivanja na suđenju trojici hrvatskih generala rekao da mere koje je preduzeo zapovednik Zbornog područja Split Ante Gotovina da spreči pljačke i paljevine u Krajini "nisu bile efikasne", a da nepreduzimanje mera protiv počinilaca "daje podsticaj" za ponavljanje zločina


Na osnovu dokumenata u koje je imao uvid tokom pisanja ekspertskog izveštaja o ustrojstvu i funkcionisanju hrvatskih oružanih snaga, veštak optužbe Rejno Tunens/Reynaud Theunens je zaključio da mere koje je Ante Gotovina preduzeo "nisu bile dovoljno efikasne" da bi se sprečile pljačke i paljevine srpskih kuća u Krajini nakon operacije "Oluja". Po Tunensu, optuženi general je u avgustu i septembru 1995. godine bio obavešten da vojnici pod njegovom komandom čine zločine u krajinskim gradovima i selima.

Tužilac je u sudnici predočio izveštaj Generalštaba Hrvatske vojske (HV) o inspekciji jedinica Zbornog područja Split pod Gotovininom komandom, u kojem se navodi da, zbog "odsustva kažnjavanja počinilaca", pljačke i zauzimanje objekata u Krajini "još uvek traju". Komentarišući taj dokument Tunens je rekao da je u vojnoj doktrini poznato da se nepreduzimanjem mera protiv počinilaca "daje podsticaj" za ponavljanje zločina.

Ukazujući na mere koje je su mogle biti preduzete da bi se zaveo red u oslobođenom području, tužilac je prezentovao Gotovinino naređenje od 22. septembra 1995. godine kojim zahteva uvođenje policijskog časa. Dokument se, međutim, odnosi na opštinu Jajce u BiH, a svedok kaže da se ne seća da je među dokumentima komande generala Gotovine video slična naređenja koja se odnose na situaciju u Krajini. Na to je prigovorio branilac Mišetić, zahtevajući da Tunens kaže po kojem je zakonu Gotovina mogao da uvede policijski čas na teritoriji Hrvatske. Svedok odgovara da je to njegovo tumačenje disciplinskih propisa a da ne zna koji je konkretan pravni osnov za to.

Pred kraj glavnog ispitivanja, belgijski stručnjak je na kratko pomenuo delove izveštaja koji se tiču druge dvojice generala, optuženih za zločine nad krajinskim Srbima i njihovom napuštenom imovinom za vreme i nakon operacije "Oluja". Uvidom u dokumentaciju je, kaže, zaključio da je Ivan Čermak bio zapovednik zbornog mesta Knin sa dvostrukom ulogom. Prvo, bio je zadužen za uspostavljanje i vršenje "civilno-vojne vlasti" u kninskom okrugu i, drugo, bio je osoba za saradnju sa predstavnicima međunarodne zajednice u krajinskom sektoru Jug.

Iz dokumenata hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova se, tvrdi Tunens, jasno vidi da je za vreme i nakon "Oluje" specijalnom policijom u Krajini zapovedao pomoćnik ministra policije Mladen Markač. Da bi to potkrepio, tužilac je predočio nekoliko Markačevih naređenja jedinicama hrvatskih specijalaca.

Branilac Ante Gotovine je danas počeo unakrsno ispitivanje svedoka.

Dijeljenje sadržaja