Dokazujući da je evakuacija krajinskih Srba bila planirana pre "Oluje", branilac Luka Mišetić u dokaze uveo nekoliko video snimaka u kojima bivši predsednik RSK Milan Martić i predsednik "Veritasa" Savo Štrbac iznose teze od koristi za odbranu generala Gotovine, zbog čega je svedok Kosta Novaković morao da se ogradi od navoda svojih bivših kolega iz krajinske vlasti, rekavši da govore "nekompetentno i proizvoljno"


Branilac generala Ante Gotovine je i u nastavku unakrsnog ispitivanja Koste Novakovića, bivšeg pomoćnika komandanta Glavnog štaba Srpske vojske Krajine (SVK), dokazivao da je srpsko stanovništvo u avgustu 1995. godine evakuisano po planovima rukovodstva Krajine, a ne kao rezultat udruženog zločinačkog poduhvata kako tvrdi optužba. Gotovina se zajedno sa generalima Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem tereti za zločine počinjene za vreme i nakon "Oluje" u avgustu 1995. godine.

Branilac Mišetić je prikazao deo emisije Srpske TV iz Banja Luke od 7. avgusta 1995. u kojoj predsednik organizacije "Veritas" Savo Štrbac kaže da Hrvati i Srbi ne žele da žive jedni pored drugih i da je srpsko stanovništvo iz Krajine pomereno "kako bi se sačuvala biološka masa za nešto što će uslediti". Za razliku od njega, Novaković smatra da Srbi mogu da žive "sa Hrvatima i pored njih", a za tezu o evakuaciji zarad "očuvanja biološke mase" kaže da je izrečena od osobe koja "nema kompetencije" da se o tome izjašnjava jer je u to vreme bio "samo sekretar vlade". Ostao je pri tvrdnji da se plan evakuacije odnosio samo na četiri severno-dalmatinske i jedne ličke opštine, čije je stanovništvo trebalo da bude "privremeno premešteno" na bezbedniju teritoriju unutar RSK.

Potom je branilac predočio petnaestominutni video snimak intervjua sa bivšim predsednikom RSK Milanom Martićem koji je banjalučkom TV novinaru u jesen 1995. godine, uz čašicu, izdeklamovao niz tvrdnji koje bi, ako bi ih veće prihvatilo, mogle koristiti Gotovininoj odbrani. Martić je, naime, rekao da je srpsku vojsku iz Krajine povukao komandant Glavnog štaba Mile Mrkšić, a po planu Slobodana Miloševića koji je u Beogradu usvojen mesecima pre "Oluje". Jedan od dokaza da Mrkšić nije želeo da brani Krajinu je, po Martićevom viđenju, i taj što nije izvršio njegovo naređenje da se 4. avgusta 1995. godine granatira Zagreb i to uveče kada je HTV objavila da je vazdušna opasnost prošla i pozvala stanovnike da izađu iz skloništa.

Kosta Novaković se ogradio od pomenutih navoda svog bivšeg predsednika, rekavši da ovaj govori "proizvoljno" i da je začuđen tom "opsesijom Zagrebom i animozitetom prema Mrkšiću". Svedok, doduše, ne spori da je Martić "predložio" granatiranje Zagreba, na šta su se, kaže, on i Mrkšić "samo malo zgledali" i ništa nisu odgovorili. Martićev "predlog" je, inače, usledio tri meseca nakon što je u dvodnevnom granatiranju koje je on naredio u Zagrebu poginulo sedmoro a ranjeno oko 200 civila i samo desetak dana nakon što je protiv njega zbog tog zločina podignuta tribunalova optužnica. On je u oktobru ove godine pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora zbog napada na Zagreb i niza drugih zločina nad hrvatskim civilima u Krajini.

Unakrsno ispitivanje Koste Novakovića će biti okončano u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja