Bivši branilac Duška Tadića mora platiti globu od 15.000 guldena jer je radio "protiv interesa svog klijenta". Odbacujući Vujinovu žalbu, Žalbeno veće ustvrdilo da su izneseni razumni i prihvatljivi dokazi o tome da je Vujin svojim ponašanjem pokazao "nepoštovanje suda"

Žalbeno veće Haškog tribunala potvrdilo je kaznu koja je beogradskom advokatu Milanu Vujinu izrečena zbog "nepoštovanja suda", odnosno zbog toga što je radio protiv interesa svog klijenta, Duška Tadića. Uz nalog da Vujin u roku od dvadeset jednog dana plati globu od 15.000 holandskih guldena, Veće je preporučilo Sekretarijatu suda da Vujina izbriše sa spiska advokata koji mogu braniti optužene pred Haškim tribunalom.

Te su kazne propisane još u januaru prošle godine kad su sudije zaključile da je Vujin, u vreme dok je branio Tadića, pokušao sudu podmetnuti dokaze za koje je znao da su lažni i da je, uz to, manipulisao svedocima, odnosno sugerirao im da ne spominju imena osoba koje bi mogle biti umešane u zločine za koje je Tadić osuđen. Iako se Vujin žalio na tu odluku tvrdeći da se temeljila na "pogrešnim dokazima", Žalbeno veće je sada zaključilo da su dokazi bili razumni i prihvatljivi.

"Slučaj Vujin" otvoren je krajem 1998. godine kad su novi britanski advokati Duška Tadića sačinili žalbu na prvostepenu presudu Tadiću i između ostalog naveli da je Tadić bio oštećen delovanjem svog dotadašnjeg advokata. U raspravi o slučaju Vujin, koja je usledila 1999. godine, protiv svog bivšeg advokata svedočio je i optuženi Duško Tadić tvrdeći da ga je Vujin sprečavao da kaže istinu o događajima u Prijedoru. U jednoj prilici kada je Tadić, kako tvrdi, hteo da otkrije neka imena, Vujin mu je navodno rekao: "Nismo ništa napravili ako jedan izađe iz zatvora, a drugi u njega uđe." Čuli su se iskazi i više drugih svedoka - poput Tadićevog prvog branioca, holandskog advokata Mihaila Vladimirova/Michail Wladimiroff – o tome da Vujin "nije vodio računa o interesima svog klijenta, već o nečijim drugim - vlasti ili nekih drugih ljudi."

"Sudovi se, u svojim postupcima, moraju oslanjati na poštenje branioca ...a ponašanje gospodina Vujina tiče se same srži sistema krivičnog pravosuđa", naglasile su sudije kad su donosili presudu Vujinu. Prema pravilima Haškog tribunala iz vremena saslušanja protiv Vujina, maksimalna kazna za nepoštovanje suda bila je do šest meseci zatvora ili do 20.000 guldena, ili oboje. U Vujinovom je slučaju odlučeno da je potrebna "značajna novčana kazna" te preporuke Sekretarijatu.

U raspravi o "slučaju Vujin" iznete su i neke još ozbiljnije optužbe na račun njega i nekih drugih u Hagu angažovanih beogradskih advokata. Jedan od svedoka, beogradski novinar kontroverzne reputacije Milovan Brkić, je pred Žalbenim većem tvrdio kako branioce, zapravo, bira i imenuje jugoslovenska služba bezbednosti, kako bi osigurala da optuženi u Hagu "drže jezik za zubima" i "paze kako se ponašaju", jer bi u suprotnom mogle da stradaju njihove porodice u Jugoslaviji ili Republici Srpskoj.

Mada priznaje da "drugi prezentirani dokazi sprečavaju da se Brkićeve optužbe u potpunosti odbace", Žalbeno veće je ipak - zbog njihove težine - zaključilo da ih u ovom slučaju ne uzima u obzir, s obzirom da Brkić nije hteo da pred sudom otkrije svoje izvore, niti je izneo druge dokaze kojima bi ih potkrepio. Optužbe, dakle, nisu dokazane, ali je sumnja ostala, možda do neke druge rasprave o "nepoštovanju suda."

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja