Home



NI ČUO, NI PROČITAO O ZLOČINIMA




Vojni ekspert odbrane Johana Tarčulovskog tvrdi da “nije naišao ni na jedan dokument koji govori o zločinima makedonskih snaga bezbednosti”. Da su vojska i policija činile zločine, neko bi bio proglašen odgovornim, smatra Blagoja Markovski i priznaje da je “možda nešto čuo ili pročitao u medijima” ali nije siguran pošto ga, kako kaže, tužilac nije ispitivao o “konkretnom problemu”

Blagoja Markovski, svjedok odbrane Johana TarčulovskogBlagoja Markovski, svjedok odbrane Johana Tarčulovskog

U ispitivanju vojnog eksperta odbrane Johana Tarčulovskog, braniteljica nekadašnjeg ministra makedonske policije Ljubeta Boškoskog je tvrdila da je predsednik Makedonije imao ovlašćenje da izdaje naređenja i vojsci i policiji. S druge strane, ukazala je braniteljica, ministar policije nije bio ovlašćen da naloži upotrebu policijskih snaga u borbenim aktivnostima.

Ekspert Blagoja Markovski je potvrdio obe teze braniteljice Boškoskog. On je na poziv odbrane Tarčulovskog sastavio ekspertski izveštaj u kojem je, na osnovu raspoloživih dokumenata, zaključio da je usmeno naređenje za napad na Ljuboten 12. avgusta 2001. godine izdao predsednik Makedonije. Za taj zločin su optuženi Ljube Boškoski i Johan Tarčulovski koji je, po optužnicii, komandovao redovnim i rezervnim policajcima angažovanim u napadu.

Budući da je Markovski u glavnom ispitivanju rekao da je u Makedoniji postojala “kriza” a ne “klasičan oružani konflikt” između snaga bezbednosti i Oslobodilačke nacionalne Armije (ONA) makedonskih Albanaca, tužilac je u unakrsnom ispitivanju ukazao na opšte odlike oružanog sukoba.

Po tužiocu, u “oružanom sukobu” su vojnici mobilisani i angažovani u borbenim aktivnostima, obe strane koriste različita oružja u borbi, jedna strana preuzima kontrolu nad teritorijom koja je prethodno pripadala drugoj strani i obe strane čine zločine.

Markovski je najpre ukazao da nije naišao “ni na jedan dokument koji govori” o zločinima snaga bezbednosti. Da su vojska i policija činile zločine, rekao je, neko bi bio proglašen odgovornim a on, kako kaže, nije naišao na dokaze u dokumentima. Kada ga je tužilac upitao da li je o zločinima bilo reči u medijima, svedok je odgovorio da je “možda nešto video ili pročitao” ali da bi za konkretan odgovor morao da zna o kom se konkretno zločinu radi.

Vojni ekspert je takođe protestovao zbog upotrebe termina “strane u sukobu” pošto, kako je rekao, “u stanju krize nije bilo strana”. O pojmu “krize” biće više reči sutra kada se nastavlja unakrsno ispitivanje Blagoja Markovskog.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 357

POSLE "OLUJE": Postoji li vojno opravdanja za napad na civile
PITANJE ODGOVORNOSTI: Mudžahedini su bili politički a ne vojni problem
ČETNICI & ČETNICI: Šešelj svojata jedne a odriče se drugih četnika
PARTIJA ŠAHA: Tolimir igra samo na ćirilici