U uvodnoj reči, branilac Johana Tarčulovskog osporava postojanje oružanog konflikta u Makedoniji 2001. godine. Napad na Ljuboten, za koji se Tarčulovski tereti, je po odbrani, “legitimna akcija makedonskih snaga bezbednosti” usmerena protiv terorista u selu i naređena od strane tadašnjeg makedonskog predsednika Trajkovskog


“Jedino što Veće može da uradi je da Johana Tarčulovskog oslobodi optužbi koje mu se stavljaju na teret”, zaključio je njegov branilac Antonio Apostolski u uvodnoj reči na početku svog dokaznog postupka. Tarčulovski se zajedno sa Ljubetom Boškoskim tereti za nezakonit napad na Ljuboten 12. avgusta 2001. godine. Po optužnici, Tarčulovski je komandovao aktivnim i rezervnim policajcima koji su učestvovali u napadu na to selo nadomak Skoplja.

Branilac je osporavao postojanje oružanog sukoba u Makedoniji, nadležnost Tribunala za ovaj predmet i vojni karakter Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) makedonskih Albanaca. Po odbrani, “takozvana ONA je bila tipična teroristička organizacija” a njeni pripadnici “grupa kriminalaca” koji su koristili nasilje kako bi “ponizili Makedoniju i ostvarili svoj politički cilj – kreiranje Velike Albanije”.

Drugi deo uvodne reči branilac je posvetio događajima koji su prethodili akciji makedonskih snaga bezbednosti u Ljubotenu. Odbrana tvrdi da makedonska vojska i policija nisu u Ljubotenu napali civile već legitimnu metu – teroriste koji su selo koristili kao svoju logističku bazu. Teroristi su se, tvrdi branilac, sakrili u selu nakon što su postavili minu u čijoj je eksploziji poginulo osam makedonskih vojnika. U akciji koja je trajala četiri sata a odvijala se po naređenju makedonskog predsednika, “nije povređena nijedna žena, dete ili starija osoba”, ukazao je branilac. Ubijeni su teroristi i uhapšeni oni za koje se parafinskom rukavicom utvrdilo da se bore na strani ONA.

Uloga Johana Tarčulovskog u događajima u Ljubotenu se, po odbrani, svodila na izveštavanje makedonskog predsednika o situaciji na terenu. Tarčulovski, koji je u to vreme bio zadužen za obezbeđenje predsednika i njegove porodice je takođe, objasnio je branilac, imao zadatak da omogući telefonsku vezu između predsednika i armijskog oficira koji se nalazio u obližnjem selu Ljubanci, 2 kilometra od Ljubotena. Tarčulovski, zaključio je branilac, nije imao informacije o razvoju na terenu niti je kontrolisao učesnike u operaciji kako je tužilac tvrdio u svom dokaznom postupku.

Branilac je takođe negirao da je Johan Tarčulovski bio deo udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem “direktnog napada na civile koji se ne može opravdati vojnom nuždom”. Tužilaštvo, smatra branilac, nije dokazalo postojanje udruženog zločinačkog poduhvata, nije navelo ko su bili njegovi učesnici, niti je utvrdilo da je kod Tarčulovskog postojala namera da ubije ili uništava.

U odbranu Johana Tarčulovskog će, najavio je branilac, svedočiti “očevici događaja u Ljubotenu” a eskpertsko mišljenje o događajima u selu i ulozi optuženog će dati tadašnji portparol makedonske Armije.

Dijeljenje sadržaja