Branioci tvrde da nema dokaza da su trojica optuženih lično učestvovali u zločinima, niti da su to radili ljudi pod njihovom kontrolom, već su pre skloni da ih pripišu "nedisciplinovanim seoskim stražama i neidentifikovanim pojedincima za koje se ne zna ko ih je kontrolisao"


Branioci trojice bivših zapovednika OVK su danas tražili da njihovi klijenti budu oslobođeni, jer smatraju da optužba nije izvan razumne sumnje dokazala nijednu od 37 tačaka optužnice koja ih tereti za ubistva albanskih, romskih i srpskih civila u kosovskoj oblasti Dukađin u proleće i leto 1998. godine. Osim što nije dokazano da su Ramuš/Ramush Haradinaj, Idriz Balaj i Lahi Brahimaj lično učestvovali u ubistvima, zatvaranju i mučenju civila, nema ni govora, po odbrani, o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj, po optužbi, bilo uspostavljanje kontrole OVK nad područjem Dukađin "putem uklanjanja srpskih civila i suzbijanja stvarne ili pretpostavljene saradnje Albanaca i Roma sa srpskim vlastima".

Haradinajev branilac Ben Emerson/Emmerson odriče da je njegov klijent planirao ili počinio krivična dela za koje se tereti ili da je imao saznanja a nije sprečio zločine i kaznio počinioce. Ako je zločina i bilo, prvooptuženi, po odbrani, nije imao kontrolu nad počiniocima. Emerson tvrdi da su napadi na civile u oblasti Dukađin bili dela "neorganizovanih, nedisciplinovanih i neovlašćenih seoskih straža i neidentifikovanih pojedinaca za koje se ne zna ko ih je kontrolisao". Haradinaj, tvrdi branilac, takve aktivnosti nije odobravao, na šta ukazuje i njegovo navodno zalaganje u nekoliko slučajeva da nezakonito zatočeni civili budu pušteni.

Odbrana tvrdi da se tužilaštvo oslanjalo na labave dokaze, pre svega one koje su dobili od srpske policije i Državne bezbednosti. Oni se, smatra branilac, temelje s jedne strane na policijskim pretpostavkama koje nisu potkrepljene činjenicama, a s druge na izjavama Albanaca koje je srpska policija "ucenjivala i tukla", nakon čega su pristajali da potpišu unapred sačinjene dokumente.

Dokazujući nepostojanje udruženog zločinačkog poduhvata branilac Emerson je, između ostalog, tvrdio da se leševi pronađeni u septembru 1998. godine u kanalu Radonjićkog jezera ne mogu izvan razumne sumnje pripisati OVK. "Kontrola kanala od strane OVK je mit", rekao je on, naglašavajući da postoje dokazi o prisustvu srpskih snaga u području kanala i pre nego što je policija pronašla leševe. Ukazujući na mogućnost da je MUP podmetnuo leševe, Emerson kaže da srpskoj policiji "ne bi bilo prvi put" da tela ubijenih premešta sa jednog mesta na drugo.

Očito smatrajući da je Haradinajev branilac dobro "odradio posao" u vezi sa negiranjem postojanja zajedničkog zločinačkog poduhvata, odbrana Idriza Balaja se usresredila na poricanje učešća svog klijenta u konkretnim zločinima. Optužba se, kako smatra američki branilac Gregor Gaj-Smit/Guy-Smith, "oslanjala samo na glasine" o Balajevoj okrutnosti i brutalnosti koje su iznosili svedoci optužbe. Osim toga, Gaj-Smit ukazuje na greške koje su počinili istražitelji tužilaštva ne poštujući pravila prilikom pri pokazivanju foto-panela uz pomoć kojih su svedoci optužbe identifikovali Balaja.

Konačno, branilac trećeoptuženog Lahija Brahimaja tvrdi da tužilaštvo nije izvelo dovoljno dokaza o njegovoj nadređenosti osobama koje su učestvovale u mučenju i ubistvima civila zatočenim u zatvoru u Jablanici. Brahimaj, po odbrani, u Jablanici nije imao komandnu "nego bitno drugačiju ulogu", mada nije pojasnio kakva je ta uloga bila. Osim toga, po njemu nema dokaza gde je u vreme na koje se odnosi optužnica on uopšte bio, u Jablanici ili na drugom mestu, niti na kojoj je poziciji bio u okviru OVK. Na kraju završnih reči, Brahimajev branilac se prvo greškom založio da njegov klijent bude proglašen krivim, da bi se ubrzo ispravio i zatražio oslobađajuću presudu.

Dijeljenje sadržaja