U dopunskom svedočenju na suđenju bivšim zapovednicima OVK, beogradski patolog Branimir Aleksandrić osporava zaključak svoje francuske koleginice Dominik Lekomt po kojem su su leševi u Radonjićkom jezeru bili "vrlo kratko" pre nego što ih je policija pronašla u septembru 1998. godine


Optužba je u završnici svog dokaznog postupka protiv trojice bivših komandanata OVK nastavila sa pobijanjem zaključaka francuskog patologa Dominik Lekomt/Dominique Le Comte, u čijem je izveštaju navedeno da su neka od tela u i oko kanala Radonjićkog jezera tu bila "vrlo kratko", pre nego što su u septembru 1998. godine otkrivena. Iako je izveštaj radila za potrebe tužilaštva, njeni zaključci idu u prilog odbrani koja tvrdi da je leševe, ili bar neke od njih, podmetnula srpska policija.

Posle francuskog forenzičara Lorena Durela/Laurent Dourel koji je na osnovu analize larvi u telima žrtava osporavao nalaze svoje francuske koleginice, optužba je na dopunsko svedočenje u Hag pozvala i beogradskog patologa Branimira Aleksandrića. Suprotno Lekomtovoj, on tvrdi da su leševi više desetina srpskih, albanskih i romskih žrtava bili u kanalu jezera tri do šest sedmica pre dolaska policije, što je vreme kada je OVK imala kontrolu nad tim delom Kosova.

Profesor Aleksandrić negira tvrdnju Lekomtove da su tela bila pokopana na nepoznatom mestu, pa odatle u raspadnom stanju doneta do kanala jezera. Svoj nalaz temelji na činjenici da je većina leševa pronađenih u i oko kanala jezera bila u "anatomskoj harmoniji", odnosno u jednom komadu. Da su premeštani u raspadnom stanju bili bi, kaže, raskomadani, a ne u svom "normalnom anatomskom sklopu."

Svedok se ne slaže ni sa tvrdnjom Lekomtove da na kratko vreme boravka nekih leševa pored kanala jezera ukazuju nekompletni skeleti, kao ni sa njenom pretpostavkom da kosti žrtava nisu razvukli psi i druge grabljivice, jer oni "vole meso, a ne kosti". U toku obdukcija u kojima je Aleksandrić učestvovao, uočeni su brojni ugrizi što, po njemu, ukazuje na to da su upravo psi razvlačili delove tela – i tkivo i kosti. Osim toga i sam je, kaže, u to vreme video brojne pse lutalice koji su se u čoporima kretali u blizini jezera.

Pre Aleksandrića, optužba je izvela svedokinju koja je iskaz dala pod pseudonimom "31" i merama zaštite lika i izmene glasa. Ona je iznela saznanja o nestanku svog brata i dva njegova prijatelja u maju 1998. godine. U kratkom svedočenju je rekla da ih je poslednji put videla kada su se uputili ka mlinu u selu Grabanica, a njene pokušaje da ih pronađe sprečili su, tvrdi, pripadnici OVK.

Suđenje Ramušu Haradinaju, Idrizu Balaju i Lahiju Brahimaju se nastavlja naredne sedmice, a dokazni postupak optužbe bi, po nalogu veća, trebalo da bude završen do 18. novembra.

Dijeljenje sadržaja