Home



ANALIZA MAKEDONSKOG KONFLIKTA




Makedonske snage bezbednosti su na početku sukoba bile "potpuno nespremne da se izbore sa izazovima albanske pobune u zemlji". Cilj im je bio da "vojnim sredstvima poraze i unište" Oslobodilačku nacionalnu Armiju, ocenjuje vojni ekspert tužilaštva u izveštaju o prirodi vojnog konflikta u Makedoniji 2001. godine

Viktor Bezruchenko, svjedok na suđenju Ljubetu Boškoskom i Johanu TarčulovskomViktor Bezruchenko, svjedok na suđenju Ljubetu Boškoskom i Johanu Tarčulovskom

U izveštaju koji je sačinio na zahtev optužbe, vojni ekspert tužilaštva Viktor Bezručenko/Bezruchenko analizira oružani konflikt između Oslobodilačke nacionalne Armije (ONA) makedonskih Albanaca i makedosnkih snaga bezbednosti 2001. godine. Bezručenko je 1980. godine diplomirao ratne nauke na Vojnom institutu u Moskvi a od 2003. godine radi kao analitičar tuzilaštva Haškog tribunala.

U prvom delu izveštaja, Bezručenko opisuje prirodu konflikta u Makedoniji čiji početak vezuje za 22. januar 2001. godine, kada su pripadnici ONA napali policijsku stanicu u Tearcu u severnom delu zemlje. Bezručenko potom govori o strukturi, organizaciji i načinu delovanja ONA i makedonskih snaga bezbednosti i na kraju analizira napad na Ljuboten 12. avgusta 2001. godine. Za taj napad se terete bivši makedonski ministar unutrašnjih poslova Ljube Boškoski i Johan Tarčulovski, komandant policijske jedinice koja je, po optužbi, 12. avgusta izvela napad na Ljuboten.

Po izveštaju Bezručenka, Oslobodilčka nacionalna armija je imala vojnu hijerarhiju i lanac komandovanja, organizaciju i vođstvo i bila je dobro naoružana. Na njenom čelu se nalazio Ali Ahmeti koji je istovremeno bio i politički predstavnik etničkih Albanaca u Makedoniji.

Makedonske snage bezbednosti su, navodi Bezručenko, bile sastavljene od Armije i policijskih jedinica pod komandom tadašnjeg predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog i bile su "potpuno nespremne da se izbore sa izazovima albanske pobune u Makedoniji".

Bezručenko je u analizi koristio dokumente dobijene od makedonske vlade, iz albanskih izvora i od međunarodnih organizacija. Tužilac je svedoku predočavao uglavnom dokumenta koja su nastala u kabinetima ministra Boškoskog i predsednika Trajkovskog. U tim dokumentima se nalaže "hitna mobilizacija" vojnih obveznika i preraspodela policijskih snaga sa ciljem da se Oslobodilačka nacionalna armija "porazi i uništi".

Bezručenko će o drugim delovima svog izveštaja svedočiti nakon desetodnevne pauze na suđenju koja počinje sutra i završava se 15. oktobra ove godine. Pre njega bi, međutim, svedočenje trebalo da završi nemački novinar Franc Jozef Hač/Franz-Josef Hutsch, čiji je iskaz krajem juna ove godine, zbog "neodložnih obaveza svedoka" prekinut na pola unakrsnog ispitivanja.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 337

SPECIJALNI TRETMAN: Ratni zarobljenici u logoru mudžahedina
OSTAJTE OVDE: Apel Albancima na pogrešnom jeziku
ZAKONI RATOVANJA: Bolnica kao legitimni vojni cilj
PREPOZNAVANJE: Da li odelo čini teroriste
STRUGAR KAO MRKŠIĆ: Vukovarska presuda u dubrovačkoj žalbi