Odbrana Ramuša Haradinaja je danas nastojala da ospori verodostojnost izveštaja Fonda za humanitarno pravo (FHP) o zločinima nad kosovskim Srbima i istovremeno se, kao na "nesporne činjenice", pozivala na izveštaje koje je ista organizacija priredila o zločinima nad kosovskim Albancima


Odbrana Ramuša/Ramush Haradinaja našla se danas u poziciji one poslovične devojke koja bi da se uda... ali da ostane nevina. Nastojala je, naime, da ospori verodostojnost izveštaja Fonda za humanitarno pravo (FHP) o zločinima nad kosovskim Srbima i istovremeno se, kao na "nesporne činjenice", pozivala na izveštaje koje je ista organizacija priredila o zločinima nad kosovskim Albancima.

Haradinajev branilac Ben Emerson/Emmerson je to pokušao tokom unakrsnog ispitivanja Staniše Radoševića, koji je svedočio o incidentima u selu Dašinovac kod Dečana u aprilu 1998. godine. U prvom incidentu pripadnici OVK su 21. aprila na putu od Dečana ka Dašinovcu zaustavili automobil u kojem su bili svedok, njegova majka i jedan prijatelj i odveli ih u štab u Glođanima. Dvojica muškaraca su tu ispitivani i pretučeni, nakon čega je svedoku naloženo da se vrati kući i donese lovačke puške svog oca, dok su majka i prijatelj zadržani kao taoci. Svedok je iz kuće uzeo jednu pušku ali su ga na povratku ka Glođanima ponovo zaustavili pripadnici OVK. Uspeo je, međutim, da ih ubedi da ga puste da nastavi za Dečane, obećavajući im da će doneti još jednu pušku. Umesto toga, otišao je u policiju i prijavio incident. Ubrzo mu je rečeno da je jedan policajac naišao na njegovu majku i prijatelja koji su pešice išli ka Dečanima.

Sledećeg dana, svedok je sreo prijatelja iz Dašinovca koji mu je rekao da su pripadnici OVK napali na kuću njegovog oca, zarobili ga i odveli zajedno sa još jednim starijim srpskim parom. Tela Slobodana Radoševića i Miloša Radunovića pronađena su četiri meseca kasnije pored jednog seoskog puta u blizini Dašinovca, dok se Milica Radunović i dalje vodi kao nestala. Svedok je nakon toga razgovarao sa jednim susedom, Albancem, koji mu je rekao da je pokušao za zaštiti njegovog oca, ali su ga pripadnici OVK pretukli "zato što brani Srbe."

Haradinajev branilac je u unakrsnom ispitivanju predočio svedoku izjavu koju je aprila 1998. dao Fondu za humanitarno pravo, a u kojoj se navodi da su on i njegova majka "pobegli iz sela u strahu od OVK." Svedok tvrdi da to nije izjavio i ukazuje da su 21. aprila presretnuti i zarobljeni upravo kada su se iz Dečana vraćali u svoje selo, gde su "bili dobri sa komšijama Albancima."

Pošto je zaključio da njegova izjava Fondu "nije istinita" i da je osoba koja je tu izjavu uzimala "sve izmislila", Haradinajev branilac Emerson je svedoku citirao deo drugog izveštaja Fonda za humanitarno pravo u kojem se govori o događajima u Ćirezu, Likošanima i Prekazu krajem februara i početkom marta 1998. godine, kada je ubijeno oko 80 kosovskih Albanaca, uključujući i veliki broj žena i dece. Emerson je to citirao kao "nesporne činjenice", a svedok je odgovorio da je za te događaje čuo, ali da nije verovao da je ubijeno toliko ljudi.

Teza Haradinajeve odbrane je da su posle Ćireza, Likošana i Prekaza, kosovski Albanci u selima u okolini Dečana bili "veoma uplašeni" i da su se zato "naoružavali i samoorganizovali" kako bi se odbranili u slučaju da i njihova sela budu mete takvih napada. Emerson je to danas dokazivao time što su naoružani ljudi koji su 21. aprila 1998. zaustavili svedoka, njegovu majku i prijatelja, bili "haotično organizovani", nisu imali komandanta niti bilo kakva sredstva komunikacija, dugo su među sobom raspravljali šta će s njima učiniti, većina ih je bila u civilu dok su malobrojni među njima imali raznolike uniforme.

Svedočenje Staniše Radoševića biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja