Bivši komandant Prve dobrinjske brigade Ismet Hadžić ukazuje na razlike u načinu ratovanja između generala Dragomira Miloševića i njegovog prethodnika na čelu Sarajevsko-romanijskog korpusa, generala Galića. Da li je Armija BiH u Sarajevu “provocirala” ili se "branila od agresora i borila za opstanak”


Ismet Hadžić, bivši komandant Prve dobrinjske brigade Armije BiH tvrdi da je optuženi general Dragomir Milošević imao “mnogo veću slobodu u rukovođenju i komandovanju” Sarajevsko-romanijskim korpusom (SRK) od njegovog prethodnika generala Stanislava Galića koji je, kako kaže, “morao da donosi odluke uz konsultacije sa vrhom Vojske Republike Srpske”.

Miloševićevo komandovanje je, po mišljenju svedoka, bilo obeleženo “sistematičnijim uništavanjem onoga što je jako bitno za život” grada i građana, poput komunikacija i infrastrukture. Još jedna osobenost Miloševićevog načina ratovanja bilo je “plotunsko gađanje” objekata koji su, po rečima svedoka, “nestajali” kada nekoliko granata padne na njih.

U leto 1994. godine, kada je Milošević preuzeo komandu nad SRK, Armija BiH je, prema rečima svedoka, već počela “oslobodilačko-ofanzivna dejstva na igmansko-treskavičko-bjelašničkom platou”. Hadžić smatra da je Armija imala “dosta uspeha” u tim akcijama a da je Sarajevsko-romanijski korpus na svaki gubitak teritorije odgovarao "kažnjavanjem" sarajevskih civila, izloženih pojačanim snajperskim i artiljerijskim napadima.

Da bi olakšali kretanje stanovništva kroz Dobrinju, pripadnici Hadžićeve brigade su polovinom 1993. godine prokopali tunel ispod aerodromske piste koji je povezivao Dobrinju sa Butmirom. Branilac Dragomira Miloševića je u unakrsnom ispitivanju tvrdio da je tunel korišćen za vojne operacije i to je potkrepio dokumentom o vojnom rasporedu i delovanjima jedinica Armije BiH, među kojima je bila i Hadžićeva Prva dobrinjska brigada.

Na osnovu tog dokumenta, branilac je sugerisao da su “u Sarajevu vršene provokacije, dok su jedinice Armije BiH prolazile kroz tunel i odlazile u borbena dejstva prema Igmanu i Trnovu”. Bivši komandant Armije BiH je odgovorio da to “na žalost nije tako”. Rekao je da su se “u Sarajevu branili od agresora i pokušali da opstanu a da su izlazili iz grada da bi se oslobodili”.

Miloševićev branilac je u unakrsnom ispitivanju nastojao da podrije kredibilitet svedoka tvrdeći da Kantonalno tužilaštvo u BiH vodi dve istrage protiv Hadžića za “likvidaciju 15 Muslimana” i “ubistvo 30 Srba koji su radili na kopanju rovova”. Svedok je odgovorio da “prvi put čuje za tako nešto”. Pošto branilac nije imao dokaze kojima bi potkrepio svoje navode, predsedavajući sudija Patrik Robinson ga je upozorio da će tim tvrdnjama “dati malu težinu”.

Svedočenje Ismeta Hadžića će biti završeno sutra.

Dijeljenje sadržaja