Tri tima su 28. avgusta 1995. godine izvršila odvojene uviđaje nakon incidenta poznatog kao "Markale 2". Sarajevska policija, francuski bataljon i vojni posmatrači UN su došli do istog zaključka – minobacačka granata je ispaljena sa teritorije pod kontrolom Sarajevsko-Romanijskog korpusa


Nakon maskara na sarajevskoj pijaci Markale u kojem su 28. avgusta 1995. godine poginule 43 osobe a 75 ih je ranjeno, vođene su tri nezavisne istrage. Na lice mesta su izašli timovi bosanske policije, pripadnici francuskog bataljona UNPROFOR i jedan mešovit tim vojnih posmatrača UN predvođen holandskim potpukovnikom Hari Koningsom/Harry Konings, koji je danas o tome svedočio na suđenju generalu Dragomiru Miloševiću.

Timovi su, po Koningsu, došli do manje-više istovetnih zaključaka o vrsti projektila i smeru iz kojeg je ispaljen. Osim smera ispaljenja, Konings u trenutku pisanja izveštaja nije mogao da odredi i tačnu poziciju sa koje je došla minobacačka granata od 120 mm. Međutim, nakon razgovora sa Tomom Knustadom, vojnim posmatračem koji se nalazio na osmatračnici na jednom uzvišnjenju iznad Sarajeva, Konings je utvrdio da je projektil ispaljen sa teritorije “iza brda”, pod kontrolom vojske bosanskih Srba.

Knustad je prošlog meseca svedočio na suđenju generalu Miloševiću i tada je objasnio ono što je potpukovnik Konings danas dopunio tehničkim detaljima sa lica mesta. Obojica su tvrdili da su vojni posmatrači po vedrom, tihom danu bez vetra, morali da čuju ispaljenje granate od 120 mm – pod uslovom da je ispaljenja sa pozicije u njihovoj blizini koja je bila pod kontrolom Armije BiH. A vojni posmatrači, po tvrdnjama obojice, tog dana nisu ništa čuli ili videli.

Zaključke UNPROFOR su u svojim svedočenjima izneli general Rupert Smit/Smith i Dejvid/David Harland, tadašnji šef civilnog sektora UN u BiH. Po tehničkom izveštaju obaveštajnog odeljenja UNPROFOR u kojem su objedinjeni zaključci istraga vojnih posmatrača i operativaca francuskog bataljona, granata je “izvan razumne sumnje ispaljena sa položaja VRS”. Do istog zaključka je došao i tim sarajevskih policajaca o čemu je svedočio jedan sarajevski kriminalistički tehničar koji je 28. avgusta 1995. godine vršio uviđaj na pijaci Markale.

Zbog čestih sugestija odbrane da je masakr na Markalama “isceniran” i da su leševi doneti na pijacu, predsedavajući Veća je zatražio od Koningsa da proceni da li je to bilo moguće. Svedok je rekao da “nije nemoguće” ali da je on ubeđen da incident nije “isceniran” jer tog dana nije bilo drugih granatiranja u kojima je poginulo toliko ljudi a leševi koje je video u mrtvačnici nakon incidenta su bili “sveži”. Konings takođe smatra da je bilo nemoguće “stvoriti krater od eksplozije” kojeg nije bilo tog jutra kada je prvi put prolazio pored pijace.

Pre Koningsa, svedočila je žrtva jedne eksplozije modifikovane avio bombe koja je 16. juna 1995. godine pala na područje Alipašinog polja u Sarajevu. Svedokinja sa pseudonimom 107 je u tom inicidentu zadobila lakše povrede.

Dijeljenje sadržaja