Tužilaštvo smatra da je izvan razumne sumnje dokazalo odgovornost Nasera Orića za zločine kojima ga tereti optužnica, ali se nije izjasnilo o visini kazne koju bi veće trebalo da izrekne optuženom ukoliko ga proglasi krivim


Zaključujući da je odgovornost Nasera Orića dokazana "izvan razumne sumnje", tužilaštvo nije na kraju dvodnevne završne reči predložilo kaznu za bivšeg komandanta Armije BiH, optuženog za zločine nad srpskim civilima krajem 1992. i početkom 1993. godine u području Srebrenice. To će, po svemu sudeći, učiniti tek u petak, u replici na završne argumente odbrane.

Paljenje srpskih sela na području Srebrenice 1992. i 1993. godine "nije bila spontana akcija civila kao što tvrdi odbrana", istakao je danas član tima optužbe Gramši Difazio/Gramsci DiFazzio. On smatra da je pruženo dovoljno dokaza za zaključak da je paljenje i razaranje sela, za koje se tereti Orić, u najmanju ruku zajedničko delo vojske i civila ali nikako ne spontana civilna aktivnost. Šta više, tužilaštvo smatra da je dokazalo da se radilo o "nekoj vrsti sporazuma" između civila i vojnika pod Orićevom komandom.

Vojnici su, tvrdi optužba, podržavali civile i sami učestvovali u podmetanju vatre u srpskim selima. Takve su se akcije sprovodile u jednom "dužem vremenskom periodu" te i zbog toga nikako "nisu mogle biti spontane", naglasio je tužilac.

Naser Orić je znao za zlostavljanje i ubistva zatvorenika u Srebrenici, naglasilo je tužilaštvo u delu završne reči posvećenom odgovornosti optuženog za sudbinu zatočenih civila. Optužba je, prema rečima tužiteljice Sellers/Selers, "pružila dovoljno dokaza" da je on u vreme na koje se odnosi optužnica obilazio zatvor u stanici milicije u Srebrenici.

Ovu je tvrdnju tužilaštvo ilustrovalo video snimkom u kojem jedan od razmenjenih zatvorenika, sa vidljivim povredama na licu, tvrdi da ga je u zatvoru udario i Naser Orić. Tvrdi da mu je tom prilikom rekao: "Nikada nisam udario zatvorenika a tebe jesam", što je tužilaštvu poslužilo kao potvrda da je optuženi znao "kako treba i kako ne treba tretirati zarobljenike".

Preko Zulfe Tursunovića, jednog od njemu podređenih lokalnih komandira koji je bio neposredno zadužen za srebrenički zatvor, Orić je "znao ili imao razloga da zna da će zločini biti počinjeni i ništa nije preduzeo da bi ih sprečio", rekla je tužiteljica Džoana Ričardson/Joanna Richardson. Tužilaštvo takođe tvrdi da je pružilo dovoljno dokaza da zatvor i zatočenici nisu bili pod kontrolom civilnih vlasti već vojne policije, koja je bila podređena Oriću.

Optuženom su u Srebrenici 1992. i 1993., suprotno tvrdnjama odbrane, "bila na raspolaganju sredstva komunikacije", na osnovu kojih je mogao da se informiše o dejstvima snaga pod njegovom kontrolom i počinjenim zločinima. U tom periodu, tvrdi optužba, optuženi je takođe "imao moć da kontroliše potčinjene" kao što je i kasnije, sve do 1995. godine, "imao i instrumente kojima je mogao da kazni počinioce zločina, ali to nije učinio".

"Nečinjenje je bilo izbor Nasera Orića", rekla je tužiteljica Selers i veću pokazala fotografiju Nasera Orića okruženog borcima nakon napada na Kravicu u januaru 1993. godine. Odajući poštu jednom od njih, Izetu Haliloviću koji je kasnije poginuo, Orić je prema tužiteljici rekao: "Ostavio je Kravicu krvavu i u plamenu", slaveći tako uništavanje i spaljivanje ovog sela. "On je zločin proglasio pobedom", rekla je tužiteljica Selers zaključujući završnu reč optužbe tvrdnjom "da je Naser Orić kriv van razumne sumnje".

Odbrana će svoje završne argumente izneti sutra i u četvrtak a za petak su najavljene replike obeju strana.

Dijeljenje sadržaja