Istoričar Mark Viler potvrđuje da je JNA bila zloupotrebljena od strane Slobodana Miloševića. Iako se jedan broj oficira tome protivio, armija je podlegla pritiscima i zajedno sa "teritorijalcima" počela da radi na ostvarivanju "interesa velikosrpske politike"


Odbrana Veselina Šljivančanina je u unakrsnom ispitivanju zahtevala od istoričara Marka Vilera/Wheeler da pojasni tezu po kojoj je JNA na početku rata u bivšoj Jugoslaviji bila zloupotrebljena.

Profesor je na to rekao da je JNA zloupotrebio Slobodan Milošević koji se još 1990. "hvalisao" da će "tu Armiju prilagoditi sebi". Na pitanje branioca da li se ekspert slaže sa tvrdnjom da Slobodan Milošević 1991. godine nije podržavao ustavnu ulogu i položaj JNA jer to nije odgovaralo interesima velikosrpske politike", Viler je odgovorio potvrdno. "Često se tvrdi, rekao je on, da je razlog slanja JNA u Sloveniju dva dana nakon potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, 27. juna 1991. godine, bila želja da se Armija "diskredituje i uništi kako bi ostala bez alternative, osim da izrazi lojalnost Miloševiću".

Vojska je, prema Vileru, početkom rata i dalje težila ostvarenju ustavne uloge – zaštiti teritorijalnog integriteta bivše Jugoslavije. Ubrzo se, međutim, priklonila Miloševiću i počela da štiti srpske interese. Takav razvoj događaja Viler objašnjava time što je, raspadom SFRJ, 1991. godine, JNA ostala bez države. Mnogi oficiri koji nisu bili srpske nacionalnosti su dezertirali i po ekspertu tužilaštva, "nije bilo iznenađujuće što su se ostaci JNA priklonili Velikoj Srbiji".

Milošević, međutim, nikada nije verovao JNA, rekao je svedok, i učinio je sve da stvori "alternativnu vojsku koju će držati pod kontrolom". To je, kaže Viler, i učinio formiranjem Specijalnih jedinica MUP Srbije.

U dodatnom ispitivanju tužioca, profesor Viler je potvrdio da je JNA sarađivala sa Teritorijalnom odbranom (TO) i da su te združene snage bile nadmoćnije od hrvatskih protivnika i u ljudstvu i oružju. Paravojske su, po Vileru, bile fenomen kojem su se oficiri JNA protivili. Oni su paravojnike smatrali "krvožednim, pijanim banditima, željnim silovanja". Ipak, rekao je Viler, usled brojnih dezertiranja, JNA nije mogla da se upusti u ulične borbe već se oslanjala na "vatrenu silu a prljave poslove je prepuštala TO".

Ovaj scenario je, prema optužbi, primenjen i u Vukovaru, 20. novembra 1991. godine. Ranjenici i bolesnici vukovarske bolnice su odvedeni u kasarnu JNA, a nakon toga prepušteni "teritorijalcima" koji su ih tokom noći pogubili na poljoprivrednom dobru Ovčara.

Dijeljenje sadržaja