Svedok-insajder, bivši načelnik vojne bezbednosti u Republici Srpskoj Krajini (RSK), opisao da je raketni napad na Zagreb 2. i 3. maja 1995. naredio Milan Martić, a izvršio general Milan Čeleketić koji je to nazvao "odmazdom" za operaciju "Bljesak". Svedok smatra da bi bilo prikladnije da je odgovoreno "uzvratnom vatrom" po vojnim ciljevima


Rade Rašeta je kao pukovnik Vojske Jugoslavije u oktobru 1993. godine po naređenju Momčila Perišića, tadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ), iz Niša prekomandovan u Knin. Imenovan je na mesto načelnika analitike pri Glavnom štabu Srpske vojske Krajine (SVK), a u decembru sledeće godine je postao načelnik bezbednosti Glavnog štaba SVK gde se zadržao do operacije "Oluja" u avgustu 1995.

Kao svedok optužbe na suđenju Milanu Martiću, Rašeta je rekao da je bio jedan od oko 150-200 oficira VJ koji su po naređenju generala Perišića raspoređeni na komandne položaje u Vojsci Krajine. Platu je primao od VJ, zadržao je svoj status i sve prethodno stečene beneficije. Osim kadrovske, VJ je krajinskoj vojsci, kaže, pružala i "svu moguću" logističku podršku, snabdevajući je oružjem, municijom, intendantskom opremom i gorivom.

Rašeta je svedočio o sastanku koji je u Kninu održan 1. maja 1995. posle poraza SVK u Zapadnoj Slavoniji. Sastanku su prisustvovali svi članovi Glavnog štaba na čelu sa načelnikom Milanom Čeleketićem, svi članovi Vlade i tadašnji predsednik RSK Milan Martić. Svi osim Martića i Čeleketića su, kaže svedok, bili za mirno rešenje i povratak izbeglih posle pregovora sa Hrvatskom.

Njih dvojica, međutim, nisu tražili mišljenje drugih, pa je Martić doneo odluku, a Čeleketić telefonom prosledio naredbu o granatiranju Zagreba. Pre tačno 11 godina u tim udarima ubijeno je sedam ljudi, a oko 200 ih je ranjeno.

U jednom dokumentu iz jula 1995. koji je predočen sudu, Čeleketić je naveo da je granatirajući Zagreb postupao "u skladu sa doktrinom odmazde po odabranim vitalnim ciljevima". Komentarišući taj navod, svedok je rekao da mu kao školovanom oficiru reč "odmazda" nije poznata i da ne predstavlja deo vojne terminologije.

Tokom unakrsnog ispitivanja je objasnio da bi adekvatan termin bio "uzvratna vatra", a adekvatna reakcija udar po vojnim ciljevima hrvatske vojske na mestima sa kojih je napadana Zapadna Slavonija. Martićev branilac je sugerisao da se nije radilo o odmazdi već o "nastojanjima da se spreči napad na Zapadnu Slavoniju", ali je Rašeta odgovorio da bi u tako nešto mogao da poveruje da je napad usledio odmah 1. maja, a ne sledećeg dana kada je Zapadna Slavonija već pala.

Dijeljenje sadržaja