Bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt opisao optuženog Martića kao "ograničenog i izgubljenog" čoveka koji je brinuo o ličnim, a ne o interesima Srba iz Krajine. Svojim ponašanjem omogućio je hrvatsku vojnu intervenciju u RSK i na taj način, po svedoku, praktično postao "najbolji Tuđmanov saradnik"


"Bio je čovek veoma ograničene inteligencije i sposobnosti, koji nije bio na nivou koji su zahtevali interesi Krajine i krajinskih Srba", rekao je danas Piter Galbrajt/Peter Galbraith, američki ambasador u Hrvatskoj od 93. do 98. godine, opisujući optuženog Milana Martića. Kao svedok optužbe, on je rekao da su Srbi mogli da ostanu u Krajini i uživaju široku autonomiju da Martić, "iako je ceo svet video da je vojno nemoćan", početkom 1995. godine nije odbio da pregovara o planu Z-4.

Milan Martić je kao predsednik RSK, prema Galbrajtu, bio "u potpunosti izgubljen, nije ništa razumeo o politici i međunarodnim odnosima", što je pokazalo i njegovo insistiranje na državnosti RSK, iako je ceo svet, uključujući i Rusiju, podržavao teritorijalni integritet Hrvatske. Galbrajt je opisao da je prilikom prezentacije plana Z-4 u Kninu, Milan Martić "odbio fizički da dodirne dokument", posle pokušaja ruskog ambasadora da mu ga lično uruči. Svedok je podsetio da je nacrt plana Z-4 predviđao široku autonomiju za Srbe u Krajini u kojoj bi parlament i predsednik RSK imali kontrolu u oblastima obrazovanja, kulture, stambene politike i javnih službi.

Odbijanjem da pregovara o planu Z-4, Martić je dao izgovor hrvatskom predsedniku Tuđmanu da napadne RSK i na taj je način, po svedoku, "postao njegov najbolji saradnik". Galbrajt je rekao da je Martić bio pod uticajem Slobodana Miloševića, što mu je, kaže, neposredno pred operaciju "Oluja" potvrdio i Milan Babić, rekavši da bi Martić mogao da potpiše sporazum sa Zagrebom "posle samo jedne rečenice Slobodana Miloševića".

Martić je, kaže Galbrajt, granatiranje Zagreba najavio godinu dana pre napada, kada mu je posle jednog sastanka u Kninu rekao da RSK ima rakete kojima će gađati Zagreb u slučaju napada hrvatskih snaga na položaje RSK. Tada je, priseća se svedok, još naveo "da bi mu bilo žao da se ambasadoru kao mladom čoveku nešto desi" i pozvao ga da ostanu u kontaktu kako bi mogao na vreme da mu kaže "kada da napusti Zagreb".

Granatiranje je, međutim, usledilo bez ikakvog upozorenja – niti je obavešten Galbrajt, niti hrvatske vlasti – pa je tako 2. i 3. maja 1995. u gradu nepripremljenom za napad poginulo sedam civila a oko 200 je ranjeno. Optužba je prezentovala video snimak u kojem Martić objašnjava da se za granatiranje Zagreba odlučio u znak odmazde za akciju "Bljesak".

Udare na Zagreb Galbrajt je nazvao "terorističkim napadom bez vojnog opravdanja". Rekao je da je posetio nekoliko mesta gde su granate pale. Između ostalog, podsetio je da su pogođene zgrade gimnazije, dečje bolnice i Hrvatskog narodnog kazališta. Tada mu je rečeno da je granata u dvorište VII hrvatske gimnazije pala pet minuta nakon odlaska učenika.

Dijeljenje sadržaja