Piter Galbrajt danas pojasnio zašto je juče za optuženog Martića rekao da je "čovek veoma ograničenih sposobnosti i inteligencije". Mogao je da zadrži Srbe u njihovim kućama u Krajini a nije to učinio, rekao je bivši američki ambasador u Zagrebu


Branilac Milana Martića je za deo jučerašnjeg svedočenja Pitera Galbrajta/Peter Galbraith, bivšeg američkog ambasadora u Zagrebu, rekao da "izlazi iz okvira elementarne pristojnosti" i da vređa njegovog klijenta. Advokat Predrag Milovančević je svedoka suočio sa tvrdnjom da je Martićevo neslaganje sa američkom politikom bio glavni razlog da svedok u sudnici iznese niz uvreda na njegov račun.

Galbrajt je pojasnio da je to rekao zato što misli da je bilo "izuzetno glupo" to što je Martić odbio da pregovara o planu Z-4, dokumentu koji su ponudile SAD, Rusija, EU i UN. Po njemu, Martić nije bio dorastao situaciji u kojoj se našao kao predsednik krajinskih Srba, jer da jeste prihvatio bi mirovni plan i tako dobio autonomiju, izbegao "Oluju" i zadržao srpsko stanovništvo u Krajini. Verovatno bi, smatra Galbrajt, u tom slučaju i sam Martić izbegao pojavljivanje pred Tribunalom u Hagu.

Martićev branilac je insistirao da svedok objasni i svoju tvrdnju da granatiranje Zagreba 2. i 3. maja 1995. godine nije bilo opravdano vojnom nuždom. Kada je odgovorio da u centralnom delu Zagreba nije bilo vojnih ciljeva i podsetio da je tada ubijeno šest civila i da su pogođene gimnazija i dečja bolnica, Milovančević je svoja pitanja usmeravao na akciju "Bljesak" koju su hrvatske snage sprovele u zapadnoj Slavoniji dan pre napada na Zagreb.

Na primedbe sudskog veća da pitanja u vezi sa "Bljeskom" ne proističu iz glavnog ispitivanja i da nemaju veze sa eventualnim vojnim ciljevima u Zagrebu, branilac je rekao da želi da pokaže da postoji "direktna uzročno-posledična veza" između hrvatske akcije u zapadnoj Slavoniji i srpskog granatiranja Zagreba, ali i da "ni slučajno ne želi da opravda napad na hrvatsku prestonicu". Pošto sudsko veće i posle toga nije uočilo kakve to veze ima sa vojnim ciljevima u centru Zagreba, Milovančeviću u nastavku nije dozvoljeno da svedoka ispituje u vezi sa "Bljeskom".

Nastojeći da diskredituje svedoka, branilac Milovančević ga je pitao da li mu je poznato da se tokom akcije "Oluja" u hrvatskim medijima pojavila njegova fotografija na hrvatskom tenku. Galbrajt je odgovorio da je tokom "Oluje" fotografisan samo na traktoru u konvoju sa srpskim izbeglicama kada ih je "štitio od kamenovanja besne rulje i napada hrvatskih policajaca" kojima su tokom bekstva bili izloženi.

Nakon američkog ambasadora, optužba je na klupu za svedoke izvela Stanka Erstića. On je kao civil 2. oktobra 1991. uhapšen na jednoj od barikada u severnoj Dalmaciji i potom odveden u zgradu Stare bolnice u Kninu gde je zajedno sa još oko 120 Hrvata, uglavnom civila, držan u zatočeništvu mesec dana. Rekao je da je bio tučen i maltretiran manje nego drugi zatvorenici, a polomljena su mu dva rebra. Tim zatočeničkom objektom su, kaže Erstić, upravljali pripadnici "Martićeve policije", a jednom prilikom bolnicu je posetio i Martić lično.

Erstić je danas završio svedočenje, a suđenje će se nastaviti u utorak 2. maja.

Dijeljenje sadržaja