Na početku druge runde argumenata u sporu "BiH protiv SCG", pravni zastupnik Sarajeva ukazao čime je sve Beograd mogao da ospori optužbe za genocid... ali je "propustio" to da prezentira Međunarodnom sudu pravde


Izostanak presude u slučaju Slobodana Miloševića, po mišljenju Sakiba Softića, glavnog pravnog zastupnika Sarajeva, "dodatno komplikuje situaciju u regionu i povećava odgovornost Međunarodnog suda pravde u postupku 'BiH protiv SCG'." Presuda kojom bi se utvrdila odgovornost SCG za genocid u BiH, smatra Softić, "podstakla bi demokratske procese u Srbiji i ubrzala njenu reintegraciju u evropsku zajednicu naroda", kao što bi i Srbima u BiH, "koji su i dalje izloženi snažnoj propagandi, pomogla da shvate da je u njihovo ime počinjen genocid."

Nakon Softićevog kratkog uvodnog izlaganja na otvaranju druge runde argumenata pred Međunarodnim sudom pravde, zamenik glavnog pravnog zastupnika BiH Van den Bisen/Biesen je osporavao neke od teza koje su u dosadašnjem toku rasprave izneli pravni predstavnici SCG.

Osnovna teza kojom je Beograd poricao odgovornost za genocid u BiH, prema Van den Bisenu, glasi da su "bosanski Srbi, a ne SCG, bili strana u sukobu u BiH", kao i da bivša SRJ a sadašnja SCG "nije odgovorna za dela koje je počinila Republika Srpska." Tu tezu Beograd je, smatra on, mogao lako da dokaže da je Međunarodnom sudu prezentirao zapisnike sa sednica vlada SRJ, Srbije ili Crne Gore iz kojih se vidi ne samo da su te vlade bile "užasnute zverstvima koja su počinili bosanski Srbi" već i da su "ulagale napore da ih u tome zaustave." U istom cilju, nastavio je Van den Bisen, zastupnici SCG mogli su da donesu "kopije brojnih telegrama, pisama, kurirskih ili faks-poruka" kojima se Pale ili Banja Luka "mole, upućuju ili savetuju da prestanu sa 'svojim' genocidnim aktima." Dalje, Beograd je mogao da sudu prezentira naređenja Ministarstva unutrašnjih poslova ili Generalštaba Vojske Jugoslavije, kojima se zabranjuje specijalnim policijskim ili vojnim jedinicama da prelaze granicu BiH i angažuju se u oružanim sukobima, ili im se nalaže da se uzdrže od bilo kakve pomoći i podrške vojsci ili policiji bosanskih Srba. Mogao je, takođe, i da priloži sudske spise iz kojih bi se videlo da je Beograd krivično gonio vojno ili paravojno osoblje koje je bilo umešano u zločine počinjene na teritoriji BiH.

Van den Bisen je naveo još desetak kategorija dokumenata kojima je Beograd mogao vrlo lako da pobije optužbe za genocid u BiH... ali ih nije prezentirao najvišem svetskom sudu. A nije ih prezentirao, smatra on, iz jednostavnog razloga: zato što se tadašnja SRJ a sadašnja SCG "nisu suprotstavljali bosanskim Srbima" i "nisu nikada prigovarali njihovim akcijama." Niti su ikada izdali nalog svojim vojnim, paravojnim ili policijskim snagama da se ne angažuju u sukobu u BiH, i nisu nikada prestali da snage bosanskih Srba snabdevaju ljudstvom, opremom, naoružanjem i municijom. "Naprotiv" – zaključio je Van den Bisen taj deo izlaganja.

Argumentaciju kojom je Beograd u dosadašnjem toku rasprave osporavao optužbe Sarajeva Van den Bisen je opisao kao "pričanje priče", a ne pobijanje dokazima i činjenicama. To "pričanje priče" je, po njemu, uključivalo nekoliko "mantri" koje su se neprestano ponavljale. Naveo je nekoliko primera: "bio je to građanski rat", "sve strane su činile loše stvari", "svi su bili žrtve", "to su učinili bosanski Srbi, a ne mi"... Jednu po jednu, Van den Bisen je osporavao svaku od tih "mantri", pokazujući da se one ne zasnivaju ni na kakvim objektivnim činjenicama već služe da bi se zamaglila slika onoga što se između 1992. i 1995. zaista događalo u BiH.

Druga runda argumenata pravnih zastupnika BiH trajaće do ponedeljka 24. aprila.

Dijeljenje sadržaja